Bible

1 Шаљите јагањце владару земље, од Селе, преко пустиње, до горе кћери сионске. 2 Биће кћери моавске као птице разбежане, из гнезда отеране, на обале арнонске. 3 Сазови веће! Донеси одлуку! Начини тамном сенку у подне, заклони прогнане, немој бегунце да издаш! 4 Нека код тебе бораве изгнаници моавски. Буди им заклон од оних који пустоше! Нестаће насилник, престаће пустошење, истребиће се из земље угњетач. 5 Учврстиће се престо милошћу. Седеће на њему у истини, у шатору Давидовом, судија који правду тражи и правицу спроводи. 6 Чули смо за охолост Моава, гордост велику, понос његов, охолост његову, обест његову и његову хвалисавост јалову. 7 Зато кука Моавац за Моавцем, сви кукају. Уздишу за рушевинама Кир-Аресета, сасвим сломљени. 8 Осушише се поља есевонска и чокот сивамски. Вође народа уништише племениту лозу његову, која је до Јазира досезала и вијугала по пустињи. Изданци су му до мора досезали. 9 Зато плачем као Јазир за чокотима сивамским. Сузама те заливам, Есевоне и Елеало. Ратни поклич се разлегао у време жетве твоје и бербе твоје. 10 Нестаде из воћњака радости и весеља, у виноградима се клицање не чује. Не гази винар вино у кацама, песма је замукла. 11 Зато утроба моја титра као харфица за Моавом, а груди моје за Кир-Ересом. 12 Кад се појави Моав уморан на узвишици и уђе у светилиште да се моли, ништа постићи неће. 13 Ово је реч коју давно рече Господ за Моав. 14 Сада казује Господ говорећи: „За три године, као што су најамничке, слава Моава биће презрена са свим мноштвом његовим. Оно што остане биће мало и неугледно.”