Bible

1 Говор Дамаску: „Гле, Дамаск нестаје као град и постаје гомила рушевина. 2 Опустеће градови ароирски, постаће испаша стадима. Лежаће у њима и нико их неће терати. 3 Нестаће бедема у Јефрему и царства у Дамаску. Десиће се остатку Арама, као и слави синова Израиљевих.” Тако говори Господ Саваот. 4 „У тај дан ће се смањити слава Јаковљева и истопиће се сало с тела његовог. 5 То ће бити као кад жетелац жито хвата и рука му класје жање. Биће као кад се класје сабира у долини рафајској. 6 Остаће у њој пабирци као кад се маслина отреса, по две-три на врху остану, а четири-пет на гранама дрвета.” Тако говори Господ, Бог Израиљев. 7 У тај дан погледаће човек на свог Створитеља и гледаће очи његове Свеца Израиљевог. 8 Неће више гледати на жртвенике, дела руку својих, нити ће гледати оно што су створили прсти његови – идоле и ликове. 9 У тај дан ће бити напуштени утврђени градови његови, као што су пустиње и шума, који су остављени пред синовима Израиљевим, и биће пустош. 10 Заборавио си Бога спасења свог и ниси се сетио стене силе своје. Зато сади дивне вртове и пресађуј у њих младице стране. 11 У дан кад их посадиш, обилазиш их и ујутру рано процветају саднице твоје. Међутим, пропадне жетва у дан невоље и бол ти остане. 12 Ох, каква је бука народа многих, хучу као што море хуче. Шуми народ као што шуме воде силне. 13 Жуборе народи као што жуборе воде силне, али кад им Он запрети, оне беже далеко, развејане као плева по брдима од ветра, као прах од вихора завитлан. 14 Увече, ето страха! Пре сванућа нема никог! То је судбина оних који нас поробљују и коб оних који нас пљачкају.