Bible

1 Потом Јосиф заповеди управитељу своје куће: „Наспи овим људима у вреће жита колико могу да понесу и сваком стави у врећу одозго његов новац. 2 Мој пехар, онај од сребра, стави најмлађем при врху вреће с његовим новцем за жито.” Он учини како му је Јосиф наредио. 3 Ујутру, кад освану, отпустише људе с магарцима њиховим. 4 Тек што су изашли из града и нису много одмакли, Јосиф рече управитељу куће његове: „Устани, пођи за оним људима. Кад их стигнеш, кажи им: ‘Зашто враћате зло за добро? 5 Зар не пије из оног пехара мој господар и тумачи догађаје? Ружно сте урадили!’” 6 Кад их он стиже, понови ове речи. 7 Они одговорише: „Зашто мој господар говори такве речи? Далеко од тога да слуге твоје учине тако нешто! 8 Ено, новац који смо нашли у својим врећама вратили смо из земље хананске! Зашто бисмо онда украли сребро или злато из куће господара твога? 9 Онај у кога се нађе између слуга твојих нека погине, а ми ћемо бити робови твоме господару.” 10 Он рече: „Нека буде како кажете. Онај у кога се нађе биће мој роб, а остали ћете бити слободни!” 11 Они брзо спустише вреће на земљу и сваки своју отвори. 12 Он претраживаше почев од најстаријег до најмлађег. Пехар се нађе у Венијаминовој врећи. 13 Тада они раздераше своје хаљине, сваки натовари свога магарца и вратише се у град. 14 Јуда и његова браћа дођоше у кућу Јосифову док је још био онде. Падоше пред њим на земљу. 15 Онда им Јосиф рече: „Шта сте то учинили? Зар не знате да човек као ја види догађаје?” 16 Тада Јуда одговори: „Шта да кажемо своме господару? Шта да говоримо, како да се оправдамо? Бог је открио злочин твојих слуга. Ево, робови смо моме господару и ми и овај у кога се нашао пехар!” 17 Јосиф рече: „Далеко од тога да то учиним. Онај у кога се нашао пехар нека ми буде роб, а ви пођите с миром своме оцу.” 18 Јуда му приступи и рече: „Молим те, господару мој, допусти да се обрати слуга твој господару своме и нека се твој гнев не распали на слугу твога, јер ти си као фараон! 19 Господар мој је питао слуге своје: ‘Имате ли оца или брата?’ 20 Ми одговорисмо господару своме: ‘Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости. Његов брат је умро и он оста сам од мајке своје и отац га воли.’ 21 Ти си рекао својим слугама: ‘Доведите га да га видим својим очима.’ 22 Ми рекосмо господару своме: ‘Неће моћи дечак да остави оца свога; ако га остави, отац ће умрети.’ 23 Међутим, ти рече слугама својим: ‘Ако не дође с вама ваш брат најмлађи, нећете више видети лица мога.’ 24 Кад смо се вратили слуги твоме, а оцу моме, казали смо му речи господара мога. 25 Касније нам отац рече: ‘Идите опет и купите мало хране.’ 26 Ми му рекосмо: ‘Не можемо да сиђемо, али ако наш најмлађи брат буде с нама, сићи ћемо, јер не смемо пред онога човека ако не буде с нама наш најмлађи брат.’ 27 Слуга твој, а отац мој, рече нам: ‘Ви знате да ми је жена родила два сина. 28 Један оде од мене, мислим да је растргнут, јер га досад нисам видео. 29 Ако и овога одведете од мене и снађе га какво зло, спустили бисте моју седу главу уцвељену к покојницима.’ 30 Сад, како да одем слуги твоме, а оцу моме, а да дечак за кога му је душа привезана не буде с нама? 31 Свиснуће кад види да нема дечака, па ће слуге твоје отерати старог слугу твога уцвељеног к покојницима. 32 Твој је слуга зајамчио оцу своме за дечака јер сам рекао: ‘Ако ти га не вратим, нека сам крив оцу своме цео свој век.’ 33 Молим те, дозволи да слуга твој остане уместо дечака као роб господару моме, а дечак нека се врати с браћом својом. 34 Како бих могао да се вратим оцу своме без дечака, да гледам тугу која би снашла оца мога?!”