Genesis 45
1 Јосиф више није могао да се уздржава пред свима који су га окруживали, па повика: „Одступите сви од мене!” Тако нико не оста кад се показа браћи својој.
2 Он гласно заплака, тако да га и Египћани чуше. Чу то и дом фараонов.
3 Тада Јосиф рече својој браћи: „Ја сам Јосиф! Отац је још жив?” Браћа не могаше ништа да му одговоре јер се препадоше од њега.
4 Јосиф рече својој браћи: „Приђите к мени!” Они приступише. Он им рече: „Ја сам Јосиф, ваш брат! Онај кога сте продали у Египат!
5 Немојте сада да се бринете и кајете што ме овде продадосте, јер ме је Бог послао пред вама да вам животе спасем.
6 Већ две године је глад на земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве.
7 Зато ме Бог посла пред вама да вас сачува на земљи и да вам спасе живот великим избављењем.
8 Тако, нисте ви мене послали, него Бог, који учини да постанем саветник фараону, господар свега дома његовог и старешина све земље египатске.
9 Пожурите оцу моме и реците му: Овако вели син твој Јосиф: ‘Бог ме је поставио господарем целог Египта! Сиђи к мени без оклевања!
10 Живећеш у гошенској области, бићеш близу мене ти, твоја деца, деца твоје деце, твоје овце и говеда и све што је твоје.
11 Онда ћу те хранити, јер ће глад потрајати још пет година. Тако нећеш оскудевати ни ти, ни дом твој, нити ико твој!’
12 Па својим очима видите, као што види својим очима и брат мој Венијамин, да вам то моја уста говоре.
13 Испричајте оцу моме о мојој слави у Египту и све што сте видели. Пожурите и доведите ми оца овде!”
14 Затим загрли брата Венијамина и заплака. Заплака и Венијамин, бацивши му се око врата.
15 Изљуби затим сву браћу своју и исплака им се у наручју. Потом његова браћа попричаше с њим.
16 До фараоновог двора стиже вест да су дошла Јосифова браћа. Фараон и његови дворани обрадоваше се.
17 Тада фараон рече Јосифу: „Кажи својој браћи да ураде ово: ‘Натоварите своје животиње и идите у земљу хананску.
18 Узмите оца свога и породице своје, па дођите к мени. Даћу вам најбоље из земље египатске и јешћете што је најбоље у земљи.’
19 Ти пак нареди да овако ураде: нека потерају кола из земље египатске за своју децу и жене. Повезите оца свога и дођите!
20 Не гледајте своје покућство јер све што је најбоље у земљи египатској биће ваше!”
21 Синови Израиљеви учинише тако. По наредби фараоновој, Јосиф им даде кола и намирнице.
22 Сваком од њих даде свечану одећу, а Венијамину даде триста сребрника и пет свечаних одела.
23 Оцу своме посла десет магараца натоварених оним најбољим из Египта и десет магарица натоварених житом, хлебом и намирницама оцу за пут.
24 Тако испрати своју браћу и рече им: „Немојте се путем свађати!”
25 Они одоше из Египта и стигоше у земљу хананску к своме оцу Јакову.
26 Они му рекоше: „Жив је Јосиф и влада свом земљом египатском!” Њему се срце стеже јер није могао да им верује.
27 Међутим, кад му испричаше шта је Јосиф рекао и видео кола која је Јосиф послао да га превезу, Јаков, отац њихов, поврати се.
28 Тада он рече: „Доста ми је што је жив син мој Јосиф! Идем да га видим пре него што умрем!”