Genesis 21
1 Господ походи Саару, као што је рекао, и учини Господ Саари као што је обећао.
2 Саара затрудни и роди Аврааму сина у старости његовој, у време које је Бог означио.
3 Авраам надену име сину своме Исак, којега му роди Саара.
4 После осам дана обреза Авраам сина свога Исака, као што му заповеди Бог.
5 Аврааму је било сто година кад му се родио син Исак.
6 Тада Саара рече: „Бог ми је учинио да се насмејем и ко год чује, смејаће ми се.”
7 Још додаде: „Ко би рекао Аврааму да ће Саара дојити децу?! Ипак, родих му сина у старости његовој!”
8 Дете је расло и одбише га од сисања. У тај дан кад га одбише од сисања, приреди Авраам велику гозбу.
9 Једном опази Саара како се син Агаре Египћанке, кога роди Аврааму, задиркује.
10 Тада рече Аврааму: „Отерај ову робињу и њеног сина јер син ове робиње не може бити наследник с мојим сином Исаком.”
11 То се није свидело Аврааму због сина свога.
12 Међутим, Бог рече Аврааму: „Немој се бринути за дечака и своју робињу. Послушај све што ти је Саара казала јер ће ти у Исаку бити потомство.
13 Само и од сина твоје робиње подићи ћу народ јер је твој потомак.”
14 Авраам рано ујутро узе хлеба и мешину воде, па даде Агари и стави јој на леђа и дете, па их отпусти. Она отишавши луташе по пустињи вирсавејској.
15 Кад је потрошила воду из мешине, остави дете под једно дрво.
16 Затим се удаљи колико лук може да добаци и седе према њему говорећи: „Нећу да гледам како дете умире.” Седећи тако зарида.
17 Бог чу глас дечаков и анђео Божји зовну са неба Агару и рече јој: „Шта ти је, Агаро? Не бој се, јер је Бог чуо глас дечаков са свога места.
18 Устани, подигни дечака и узми га у наручје јер ћу од њега учинити велики народ.”
19 Тада јој Бог отвори очи, па угледа студенац и отишавши напуни мешину водом и напоји дечака.
20 Бог је био уз дечака, који одрасте. Живео је у пустињи и постао стрелац.
21 Боравио је у фаранској пустињи и мати га ожени женом из Египта.
22 У то време Авимелех, у пратњи свога војног заповедника Фихола, рече Аврааму: „Бог је с тобом у свему што радиш.
23 Закуни се сада Богом да нећеш преварити ни мене ни моје синове, ни моје унуке, него да ћеш добро чинити земљи у коју си дошао, као што сам и ја теби чинио.”
24 Тад Авраам рече: „Заклињем се!”
25 Затим Авраам приговори Авимелеху због студенца којег су Авимелехове слуге присвојиле.
26 Авимелех одговори: „Не знам ко је то учинио. Ти ми то ниси рекао, нити сам чуо до данас.”
27 Тада Авраам узе оваца и говеда и даде Авимелеху и њих двојица склопише савез.
28 Затим Авраам издвоји седам јагањаца из стада.
29 Авимелех упита Авраама: „Шта значе ових седам јагањаца које си издвојио?”
30 Он одговори: „Прими ових седам јагањаца из моје руке да ми буду доказ да сам ја ископао овај студенац.”
31 Зато се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде њих двојица заклеше.
32 Тако склопише савез код Вирсавеје, па се Авимелех и његов војни заповедник Фихол дигоше и одоше у земљу филистејску.
33 Потом Авраам засади тамарикс и призва име Господа Бога вечног.
34 Авраам је дуго времена провео као дошљак у земљи филистејској.