1Авраам крену оданде на југ, настани се између Кадиса и Сура и боравио је у Герару као дошљак.
2За жену своју Саару говорио је да му је сестра. Тада Авимелех, цар герарски, узе Саару себи.
3Међутим, Бог дође Авимелеху ноћу, у сну, и рече му: „Ево, мораш умрети због жене коју си узео јер она има мужа.”
4Авимелех се није приближио Саари и зато рече: „Господе, зар ћеш праведан народ погубити?
5Није ли ми он рекао: ‘Сестра ми је?’ А и она сама рекла је: ‘Брат ми је?’ То сам учинио чистога срца и праведних руку.”
6Тада му Бог рече у сну: „Знам да си то учинио чистог срца, зато сам те сачувао да ми не сагрешиш и не дадох да је дотакнеш.
7Сада врати човеку жену његову, јер је он пророк и молиће се за тебе, па ћеш остати жив. Али ако је не вратиш, знај да ћеш умрети и ти и сви твоји.”
8Ујутру уста рано Авимелех, сазва све своје слуге, рече им да чују све шта се збило. Људи се веома уплашише.
9Тада Авимелех дозва Авраама и рече му: „Шта си нам учинио? Шта сам ти згрешио па да навучеш на мене и моје царство тако велики грех? Урадио си ми оно што се не ради.”
10Затим рече Аврааму: „Шта си мислио кад си тако урадио?”
11Авраам одговори: „Мислио сам да сигурно нема страха Божјег у овом месту и да ће ме убити због моје жене.
12У ствари, и јесте ми сестра, кћи оца мога, али није кћи мајке моје, па ми постаде жена.
13Кад ме је Бог извео из долине оца мога, ја јој рекох: ‘Учини ми услугу и кажи куда год дођемо да сам ти брат.’”
14Тада Авимелех узе оваца, говеда, слуга и слушкиња, па даде Аврааму и врати му Саару, жену његову.
15Потом Авимелех рече: „Ево, моја ти је земља отворена, настани се где ти се свиди.”
16Затим рече Саари: „Ево, дао сам твоме брату хиљаду сребрника. То нека ти буде вео на очима пред свима који су с тобом. Тако си оправдана.”
17Тад се Авраам помоли Богу и Бог исцели Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху.
18Наиме, Господ беше затворио сваку материцу у дому Авимелеховом због Сааре, Авраамове жене.