Genesis 19
1 Увече дођоше два анђела у Содом док је Лот седео на вратима содомским. Кад их Лот угледа, пође им у сусрет. Поклони се лицем до земље.
2 Он рече: „Ево, господо, уђите у кућу слуге свога да преноћите, да оперете ноге, па ћете ујутру кад устанете поћи својим путем.” Они рекоше: „Не, преноћићемо напољу.”
3 Међутим, он навали на њих, тако да свратише и уђоше у кућу његову. Он их угости, испече бесквасни хлеб и једоше.
4 Док још нису легли, опколише грађани Содома кућу, млади и стари, сав народ из краја.
5 Они викнуше Лота и рекоше му: „Где су људи што су дошли синоћ к теби? Изведи нам их да их облежимо!”
6 Лот стаде на улаз и затвори врата за собом.
7 Рече им: „Браћо моја, немојте чинити зла.
8 Ево, имам две ћерке, које још не познаше човека. Извешћу вам их, па чините с њима шта вам је воља. Само овим људима не чините ништа пошто су дошли под мој кров.”
9 Тада они рекоше: „Склањај се!” Затим додадоше: „Овај је дошао као странац, а хоће да нам суди! Сад ћемо теби учинити горе него њима!” Затим притиснуше јако човека Лота и почеше да разваљују врата.
10 Међутим, она два човека провукоше руке напоље, увукоше Лота у кућу к себи и затворише врата.
11 Затим ударише слепилом људе пред вратима куће, младе и старе, тако да нису могли да нађу врата.
12 Тада рекоше људи Лоту: „Кога још овде имаш? Зета, синове своје, кћери своје и све своје у граду изведи из града.
13 Хоћемо да уништимо ово место. Вика против њих је велика пред Господом. Господ нас је послао да их затремо.”
14 Тада Лот изађе и рече будућим зетовима који су хтели да узму његове ћерке: „Устајте и идите из овог места јер ће Господ уништити овај град!” Будућим зетовима се учинило да се он шали.
15 Чим зора заруди, анђели навалише на Лота говорећи: „Устај, узми жену своју и две ћерке своје које су овде да не би страдао због греха овог града.”
16 Он је оклевао. Тада га они узеше за руку и жену његову и две ћерке његове, јер се Господ смиловао на њега, па их изведоше и оставише изван града.
17 Кад их изведоше, један рече: „Спасавај свој живот! Не осврћи се натраг и не застајкуј у долини! Бежи на оно брдо да не би страдао!”
18 Лот им рече: „Немој, Господе!
19 Ево, слуга твој је нашао милост у твојим очима. Твоје милосрђе је превелико кад си ми сачувао живот. Међутим, не могу стићи до брда а да ме несрећа не стигне и не погинем.
20 Ено, онај град је близу, да бежим тамо? Град је тако мали. Да бежим тамо, град је мали, да живот спасем?”
21 Он му рече: „Ево, послушаћу те и нећу разорити град о коме говориш.
22 Брзо бежи онамо, јер не могу ништа чинити док не стигнеш тамо.” Зато се онај град прозва Сигор.
23 Кад се сунце издигло, Лот уђе у Сигор.
24 Тада Господ пусти с неба сумпорни огањ на Содом и Гомору.
25 Уништи оне градове и сву ону долину, све становнике градске и биље земаљско.
26 Међутим, жена Лотова се обазре уназад и претвори се у стуб соли.
27 Сутрадан Авраам уста рано и отиде на место где је стајао пред Господом.
28 Он управи поглед према Содому и Гомори и свој долини и виде како се диже дим над земљом као дим из пећи.
29 Међутим, Бог се, док је затирао градове у равници, сетио Авраама и склонио Лота од пропасти из разорених градова, где је живео Лот.
30 Потом Лот отиде из Сигора са своје две ћерке у брда, јер се бојао да остане у Сигору. Живео је са своје две ћерке у пећини.
31 Тада старија рече млађој: „Отац нам је стар, а нема човека у земљи да нам дође, као што је обичај по свој земљи.
32 Хајде да опијемо вином оца и легнемо с њим, па да сачувамо потомство оцу своме.”
33 Те ноћи опију оца вином и старија оде и леже са оцем својим, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала.
34 Сутрадан старија рече млађој: „Ето, синоћ сам лежала са оцем својим. Хајде да га опијемо вечерас, па иди лези с њим да му сачувамо потомство.”
35 То вече опију оца вином, па млађа оде и леже с њим, а он није ни знао ни кад је легла ни кад је устала.
36 Тако обе ћерке Лотове затруднеше са оцем.
37 Старија роди сина и надену му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца.
38 И млађа роди сина и надену му име Вен Амије. Он је праотац данашњих Амонаца.