Genesis 18
1 Потом се Господ јави Аврааму код храста мамријског кад је седео на вратима шатора за време највеће врућине.
2 Кад подиже очи, гле, угледа три човека како стоје наспрам њега. Чим их угледа, потрча с врата шатора њима у сусрет и паде ничице на земљу.
3 Затим рече: „Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој мимоићи слугу твога.
4 Донеће вам се мало воде, оперите ноге и одморите се под стаблом.
5 Донећу вам комад хлеба да се окрепите пре него што наставите пут, јер сте дошли код слуге свога.” Они одговорише: „Учини као што си рекао.”
6 Тада Авраам отрча у шатор ка Саари и рече јој: „Брзо замеси три мерице најбољег брашна и испеци погаче.”
7 Затим Авраам отрча ка говедима, ухвати теле младо и угојено и даде га слуги да га брзо припреми.
8 Потом изнесе масла, млека и печено теле, постави им, а сам стајаше пред њима под стаблом док су они јели.
9 Затим га запиташе: „Где је Саара, жена твоја?” Он одговори: „Ено је под шатором.”
10 „Доћи ћу ти догодине у ово доба, а Саара, жена твоја, имаће сина.” Иза њега, Саара је слушала иза врата шатора.
11 Авраам и Саара беху стари, зашли у године, а Саари су престале месечнице.
12 Зато се Саара насмеја у себи говорећи: „Пошто сам увела, зар ћу сада уживати? А и господар ми је стар!”
13 Тада рече Господ Аврааму: „Зашто се смејала Саара говорећи: ‘Зар ћу ја родити кад сам остарела?’
14 Зар је Господу нешто немогуће? Догодине у ово доба доћи ћу опет к теби, а Саара ће имати сина!”
15 Саара рече поричући: „Нисам се смејала”, јер се уплаши. Али он рече: „Не, смејала си се!”
16 Потом усташе људи и пођоше према Содому, а Авраам пође да их испрати.
17 Тада Господ рече: „Зар да сакријем од Авраама шта ћу учинити?
18 Од Авраама ће настати велик и моћан народ и кроз њега ће бити благословени сви народи на земљи.
19 Зато сам га изабрао да заповеда својој деци и потомцима да се држе пута Господњег, да чине што је добро и праведно, тако да Господ испуни Аврааму оно што је обећао.”
20 Затим Господ настави: „Велика је повика на Содом и Гомору да је њихов грех превелик.
21 Зато ћу сићи да видим да ли заиста раде како их оптужују. Ако није тако, да знам.”
22 Тада људи кренуше према Содому, а Авраам још стајаше пред Господом.
23 Затим се приближи и рече: „Хоћеш ли погубити и праведнога с грешним?
24 Можда има педесет праведника у граду. Зар ћеш их погубити и зар нећеш опростити граду због тих педесет праведника који су у њему?
25 Далеко било то од тебе да убијеш праведника као и грешника, па да исто прођу праведник и грешник! Далеко било то од тебе! Зар судија целе земље неће судити праведно?”
26 Тада рече Господ: „Ако нађем у граду Содому педесет праведника, због њих ћу опростити целом граду.”
27 На то Авраам рече: „Ево, усуђујем се да говорим Господу иако сам прах и пепео.
28 Можда ће бити праведних педесет мање пет? Зар ћеш због тих пет уништити цео град?” Одговори: „Нећу га уништити ако нађем четрдесет пет.”
29 Опет додаде: „Можда ће се тамо наћи четрдесет праведних?” Одговори: „Нећу ништа радити због тих четрдесет.”
30 Опет настави: „Немој се гневити, Господе, ако кажем да ће се можда наћи тридесет?” Одговори: „Нећу ништа учинити ако их нађем тридесет.”
31 Опет рече: „Ево, опет се усуђујем да говорим Господу. Можда ће се наћи двадесет?” Одговори: „Нећу га уништити због тих двадесет.”
32 Затим рече: „Немој се, Господе, гневити ако кажем још само једном. Можда ће се тамо наћи десет праведних?” Одговори: „Нећу га уништити због њих десет!”
33 Тада Господ отиде завршивши разговор са Авраамом, а Авраам се врати у своје место.