1После ових догађаја Бог хтеде да искуша Авраама, па га позва: „Аврааме!” Он одговори: „Ево ме!”
2Бог му рече: „Узми сина свога јединца Исака, кога волиш, иди у земљу Морију, па га принеси као жртву паљеницу на брду које ћу ти показати.”
3Сутрадан Авраам урани, осамари магарца, поведе двојицу момака и сина свога Исака. Нацепа дрва за жртву и пође на место које му Бог показа.
4Трећег дана Авраам подиже очи и угледа место у долини.
5Онда Авраам рече момцима: „Останите ви овде с магарцем, а ја и дечак идемо онамо да се помолимо, па ћемо се вратити к вама.”
6Авраам узе дрва за жртву паљеницу, стави их на сина Исака, а у своју руку узе огањ и нож, па пођоше обојица заједно.
7Тада рече Исак своме оцу Аврааму: „Оче!” А он одговори: „Ево ме, сине!” Он рече: „Ево огња и дрва, али где је јагње за жртву?”
8Авраам одговори: „Бог ће се, сине, постарати за жртвено јагње”, и иђаху обојица заједно.
9Кад дођоше на место које му Бог каза, Авраам подиже жртвеник и наређа дрва, па свеза свога сина Исака и положи га преко дрва на жртвеник.
10Затим узе нож и замахну да закоље сина свога.
11Тад га анђео Господњи викну с неба и рече: „Аврааме, Аврааме!” Он одговори: „Ево ме!”
12Онда анђео рече: „Не спуштај руку своју на дечака и не чини му ништа, јер увидех да се бојиш Бога кад ниси хтео да поштедиш сина, јединца свога, мене ради!”
13Тада Авраам подиже очи и погледа и, гле – иза њега се ован заплео роговима у грму. Он оде, узе овна и принесе га на жртву паљеницу место сина свога.
14То место Авраам назва Господ се стара. Зато се и данас каже: „На брду где се Господ стара.”
15Опет викну анђео Господњи Авраама.
16Рече му: „Господ се самим собом заклео. Кад си тако поступио, а ниси зажалио сина свога јединца,
17излићу свој благослов на тебе и твоје потомке ћу умножити попут звезда на небу и песка на обали мора. Твоји потомци ће запосести врата непријатеља својих.
18Пошто си послушао глас мој, у потомству твоме биће благословени сви народи на земљи.”
19Тада се Авраам врати к својим момцима, дигоше се и заједно одоше у Вирсавеју, јер се Авраам настанио у Вирсавеји.
20После тога јавише Аврааму: „Гле, и Мелха роди синове брату твоме Нахору.
21Уза, првенца, и Вуза, брата његовог, и Камуила, оца Арамовог.
22И Хазада, Азава, Фалдеса, Јелдафа и Ватуила.”
23Ватуило је добио Ревеку. Ових осам је родила Мелха Нахору, брату Авраамовом.
24Његова наложница, која се звала Ревма, роди му Тавека, Гама, Тохоса и Моха.