Ezekiel 34
1 Потом ми дође реч Господња говорећи:
2 „Сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих! Пророкуј и реци тим пастирима: Овако говори Господ Господ: ‘Тешко пастирима Израиљевим који напасају сами себе! Зар не треба да пастири стадо напасају?
3 Млеком се појите, вуном се одевате, товљенике кољете, а стадо не напасате!
4 Не крепите слабе, не лечите болесне, не превијате рањене, не враћате прогнане, не тражите изгубљене, него силом и жестином њима владате.
5 Разбежали су се без пастира, расејани постадоше храна свим зверима пољским.
6 Овце моје по свим горама лутају и по свим бреговима високим. Разбацане су по свој земљи овце моје, нико за њих не пита и нико их не тражи.
7 Зато, пастири, чујте реч Господњу:
8 Тако жив био ја’”, говори Господ Господ, „‘пошто плен постаде стадо моје и храна свим животињама пољским, пошто пастира немају, док пастири моји не траже стадо моје, него сами себе напасају, а не напасају стадо моје,
9 зато, пастири, чујте реч Господњу:
10 Овако говори Господ Господ: Ево ме на пастире! Тражићу из руку њихових овце своје! Нећу им више дати да стадо напасају, ни да сами себе напасају! Истргнућу стадо своје из уста њихових, и неће им храна бити.’”
11 Јер овако говори Господ Господ: „Ево ме, сам ћу тражити овце своје и сам ћу их напасати!
12 Као што се пастир брине за стадо своје кад се нађе код распршених оваца својих, тако ћу се и ја побринути за овце своје. Скупићу их из свих места по којима су биле расејане, у дан облака и таме.
13 Извешћу их из народа и сакупићу их из земаља. Вратићу их у земљу њихову да их напасам на горама Израиљевим, по долинама и по свим насељима земаљским.
14 Напасаћу их на добрим пашњацима, торови ће им бити по високим горама Израиљевим. Онде ће почивати у добрим торовима и пашће по сочним пашњацима по горама Израиљевим.
15 Сам ћу напасати стадо своје и сам ћу их одмарати”, говори Господ Господ.
16 „Тражићу изгубљену, вратићу залуталу, превићу рањену, окрепићу немоћну. Чуваћу здраве и јаке, и напасаћу их правилно.
17 А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: ‘Ево, судићу између овце и овце, и између овнова и јараца!
18 Зар вам је мало што напасате на добром пашњаку, па остатак паше ногама газите? Бистру воду пијете, а остатак мутите ногама својим?
19 Морају ли овце моје да пасу оно што сте ви изгазили ногама својим и да пију оно што сте ви замутили ногама својим?’”
20 Зато им овако говори Господ Господ: „Ево ме да судим између овце дебеле и овце мршаве.
21 Пошто ви боковима и раменима гурате и бодете роговима својим све немоћне да их изгурате,
22 ја ћу избавити стадо своје да не буде више плен, и судићу између овце и овце.
23 Подићи ћу им пастира једног који ће их напасати, слугу свога Давида. Он ће их напасати и он ће им бити пастир.
24 Ја, Господ, бићу им Бог, а слуга мој Давид биће кнез међу њима. Ја, Господ, рекох!
25 Склопићу с њима савез мира. Истребићу из земље звери дивље, тако да могу мирно да бораве у пустињи и спавају по шумама.
26 Благословићу њих и све око горе моје. Кишу ћу им давати на време, и то ће бити киша благословена.
27 Дрвеће пољско даваће плодове своје и земља ће рађати род свој! Они ће мирно живети у земљи својој, и схватиће да сам ја – Господ, кад сломим палице јарма њиховог и избавим их из руке оних који их поробише.
28 Неће они више бити плен варварима. Неће их више прождирати звери земаљске, него ће спокојно живети и неће се плашити.
29 Учинићу да им никне насад обилан. Неће више у земљи од глади умирати, нити ће подносити ругање варвара.
30 Схватиће да сам ја – Господ, Бог њихов, с њима и да су они, дом Израиљев, народ мој”, говори Господ Господ.
31 „Јер ви сте, људи, стадо моје, овце паше моје, а ја сам Бог ваш”, говори Господ Господ.