1Потом ми дође реч Господња говорећи:
2„Сине човечји, окрени лице своје према гори Сир и пророкуј против ње!
3Реци му: Овако говори Господ Господ: ‘Ево ме против тебе, горо Сиру! Дићи ћу руку своју на тебе и претворићу те у пустош и пустињу.
4Развалићу градове твоје, постаћеш пустиња, и схватићеш да сам ја – Господ!
5Сталну си мржњу имала и стављала си под мач синове Израиљеве кад су у невољи били и кад би их грех до краја доводио.
6Зато, тако ја био жив’, говори Господ Господ, ‘предаћу те крви, и крв ће те прогонити.
7Претворићу гору Сир у пустош и пустињу и уништићу и оног који долази и оног који одлази.
8Испунићу горе његове лешевима. По бреговима твојим, по долинама твојим и по увалама твојим падаће мачем посечени.
9Начинићу од тебе пустињу вечну, пусти ће остати градови твоји, и схватићете да сам ја – Господ!’
10Ти си говорила: ‘Ова два народа и ове две земље биће моји! Наследићемо их, ако и јесте онде био Господ!’
11Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, ‘учинићу ти по гневу твоме и по зависти твојој с којом си поступила према њима у мржњи својој! Они ће ме познати кад ти будем судио!
12И ти ћеш схватити да сам ја – Господ. Чуо сам све хуле твоје које си говорила за горе Израиљеве кад си говорила: Опустеле су! Нама је дато да их поједемо!
13Разметали сте се против мене устима својим и гомилали против мене речи своје. Ја сам чуо.’”
14Овако говори Господ Господ: „Кад се буде веселила сва земља, тебе ћу опустошити!
15Онако како си се ти радовала што је опустело наследство дома Израиљевог, тако ћу теби учинити! Опустећеш, горо Сиру и сва земљо едомска! Тада ће схватити да сам ја – Господ.”