Ezekiel 33
1 Потом ми дође реч Господња говорећи:
2 „Сине човечји, говори синовима народа свога и кажи им: ‘Кад пустим на неку земљу мач, а народ те земље узме једног човека између себе и постави га себи за стражара,
3 а он, видевши да мач иде на земљу, затруби у трубу и опомене народ,
4 па се неко, како чује звук трубе, не опомене, и мач дође и погуби га, крв његова пашће на главу његову.
5 Он је чуо звук трубе, али се није опоменуо. Зато крв његова пада на главу његову. Да се опоменуо, сачувао би живот свој.
6 Ако стражар види мач како долази и не затруби у трубу, па не опомене народ, и мач дође и погуби неког између њих, ти ће погинути због безакоња свога, али ћу крв његову искати из руке стражареве.’
7 Тебе сам, сине човечји, поставио да будеш стражар дому Израиљевом. Кад чујеш реч из уста мојих, опомени их од мене.
8 Кад кажем зликовцу: ‘Зликовче, погинућеш!’, а ти не проговориш и не опоменеш зликовца за његов зли пут, зликовац ће погинути због свог злочина, али ћу крв његову искати из руке твоје.
9 Ако ти опоменеш зликовца за његов зли пут, а он се не врати са свог пута, он ће погинути због злочина свог, а ти си сачувао душу своју.
10 Ти, сине човечји, кажи дому Израиљевом: Овако ви говорите и кажете: ‘Преступи наши и греси наши на нама су, и због њих пропадамо. Како онда да живимо?’
11 Ти им одговори: Господ говори: ‘Тако ја жив био, није мени мило да страда зликовац, него да се врати зликовац са злог пута свог и да буде жив! Вратите се, вратите се са злих путева својих! Зашто да изгинете, доме Израиљев?’
12 Ти, сине човечји, кажи синовима народа свога: ‘Праведника неће избавити праведност његова у дан греха свога. Ни зликовац неће пропасти због злочина својих онда кад напусти злочин свој, као што ни праведник неће опстати у дан кад сагреши.’
13 Кад кажем праведнику: ‘Живећеш!’, а он се поузда у праведност своју и зло учини, заборавиће се сва праведност његова и он ће погинути због зла свога које је учинио.
14 Кад кажем зликовцу: ‘Погинућеш сигурно!’, а он се одврати од греха свога и почне да ради исправно и праведно,
15 врати зликовац залог, накнади отето и почне да живи по заповестима живота не чинећи безакоње, живеће и неће погинути.
16 Заборавиће се сви греси његови које је починио. Живеће, јер по заповестима и правди ради.
17 Синови народа твога говоре: ‘Није праведан пут Господњи!’, а њихов пут није праведан.
18 Кад се праведник одврати од праведности своје и чини зло, погинуће због тога.
19 Кад злочинац напусти недела своја и учини исправно и праведно, због тога ће живети.
20 Ви говорите: ‘Није праведан пут Господњи!’ Судићу сваком човеку по путу његовом, доме Израиљев!”
21 Дванаесте године нашег изгнанства, десетог месеца, петог дана, дође ми бегунац из Јерусалима и рече: „Град је пао!”
22 Увече, пре него што дође бегунац, спусти се рука Господња на мене и отвори ми уста пре него што он дође ујутро. Уста ми се отворише и више нисам био нем.
23 Потом ми дође реч Господња говорећи:
24 „Сине човечји, они који живе у овим развалинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: ‘Авраам је био један, а добио је земљу у посед, а нас је много, нама је земља дата у наследство.’
25 Стога им реци: Овако говори Господ Господ: ‘Ви једете с крвљу, управљате ка киповима очи своје и крв проливате, а хоћете да земљу наследите?
26 Ослањате се на мач свој, гадости чините и скрнавите сваки жену ближњега свога, а хоћете земљу да наследите?
27 Ово им реци: Овако говори Господ Господ: Тако ја жив био, они који су у рушевинама пашће од мача. Оне који су у пољу предаћу зверима да их растргну, а они који су у скровиштима и по пећинама, помреће од куге.
28 Учинићу да земља сасвим опусти и нестаће понос силе њене. Опустеће горе Израиљеве и нико кроз њих неће пролазити.
29 Тада ће они схватити да сам ја – Господ, кад опустошим земљу њихову због свих гадости њихових које су починили.
30 О теби, сине човечји, причају синови народа твога уз зидове и на вратима кућним. Они говоре један другоме: Хајде да чујемо каква је реч дошла од Господа!
31 Тада долазе к теби као на збор народни, седа преда те народ мој, слуша речи твоје, али их не извршује. Наслађују се устима својим, али за неправедним добитком иду срца њихова.
32 И, гле, ти си им као певач умилан, лепог гласа и вештог свирања. Слушају речи твоје, али их не извршују.
33 Али, кад ово дође, гле, већ долази, схватиће да је пророк међу њима био!’”