Exodus 9
1 Тада рече Господ Мојсију: „Иди к фараону и реци му да овако вели Господ, Бог јеврејски: ‘Пусти народ мој да ми служи.
2 Ако га не пустиш, него га и даље будеш задржавао,
3 ево, рука Господња удариће великим помором стоку твоју у пољу, коње, магарце, камиле, говеда и овце.
4 Међутим, Господ ће разликовати стоку израиљску од стоке египатске, тако да ништа што припада Израиљцима неће пропасти.’
5 Господ је одредио и време рекавши: ‘Сутра ће Господ то земљи учинити.’”
6 Сутрадан Господ то и учини, тако да сва стока египатска угину, а од стоке синова Израиљевих не угину ниједно грло.
7 Фараон се распитивао шта се десило и, гле, од стоке израиљске није угинуло ниједно грло! Ипак, фараоново срце отврдну и не пусти народ.
8 Тада рече Господ Мојсију и Арону: „Узмите из пећи прегршт пепела и Мојсије нека га баци према небу пред очима фараоновим.
9 Од тога ће постати прах по свој земљи египатској, а од њега ће настати гнојни чиреви на људима и животињама по свој земљи египатској.”
10 Они узеше пепела из пећи и дођоше пред фараона. Онда Мојсије баци пепео према небу и посташе гнојави чиреви на људима и на стоци.
11 Ни врачеви не могаше да се појаве пред Мојсијем од чирева којим су били прекривени, као и сви Египћани.
12 Међутим, Господ отврдну срце фараоново и не послуша их, као што је Господ и рекао Мојсију.
13 Потом рече Господ Мојсију: „Устани рано, изађи пред фараона и реци му да овако говори Господ, Бог јеврејски: ‘Пусти народ мој да ми служи.
14 Иначе, овог пута пустићу све невоље на срце твоје, на слуге твоје и народ твој, да увидиш да нико није као ја на целој земљи.
15 Да сам руку своју спустио и ударио тебе и народ твој помором, нестало би те са земље.
16 Међутим, поштедео сам те да се на теби покаже сила моја и да се објави име моје по свој земљи.
17 Ти се још увек уздижеш над народом мојим и нећеш да га пустиш!
18 Ево, сутра у ово доба пустићу град тако велики каквог није било у Египту од када је постао па до сада.
19 Зато пошаљи да склоне стоку твоју и све што је напољу јер ће пасти град на људе и на стоку у пољу. Све што се не склони у куће изгинуће.’”
20 Оне фараонове слуге које су се побојале речи Господње утераше људе своје и стоку унутра.
21 Они који нису марили за реч Господњу оставише напољу и своје људе и стоку.
22 Тада рече Господ Мојсију: „Пружи руку своју према небу и нека падне град по свој земљи египатској, на људе, животиње и на све биље у земљи египатској.”
23 Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пусти громове и град тако да варнице врцаху по земљи. Тако Господ удари градом земљу египатску.
24 Падао је град и муње су се мешале с градом каквог није било у свој земљи египатској откако је људи у њој.
25 Град поби по свој земљи египатској све што је било напољу, од људи до животиња, уништи све биље по пољима и дрвета пољска поломи.
26 Само у гесемском крају, где су живели синови Израиљеви, не беше града.
27 Тада посла фараон и дозва Мојсија и Арона, па им рече: „Овог пута сам погрешио. Господ је праведан, а ја и мој народ смо криви.
28 Помолите се Господу да престану громови и град, а ја ћу вас пустити, тако да нећете дуго остати.”
29 Мојсије му одговори: „Кад изађем из града, дићи ћу руке ка Господу, па ће громови престати, а ни града неће више бити, тако да спознаш да је земља Господња.
30 Међутим, знам ја да се ни ти ни слуге твоје још не бојите Господа Бога.”
31 Тако пропадоше лан и јечам, јер јечам беше класао, а лан се главичио.
32 Пшеница и раж нису страдали јер су озима жита.
33 Мојсије отиде од фараона, изађе из града, рашири руке своје ка Господу и престадоше громови и град, а ни киша више није падала на земљу.
34 Међутим, кад фараон виде да су престали киша, град и громови, стаде опет грешити и отврдну срце и њему и слугама његовим.
35 Отврдну срце фараону и не пусти синове Израиљеве, баш као што је и рекао Господ преко Мојсија.