Exodus 8
1 Тада Господ рече Мојсију: „Реци Арону нека испружи руку своју са штапом својим на реке, канале и баре и учини да жабе навале на земљу египатску.”
2 Арон пружи руку своју на воде египатске и изађоше жабе и прекрише земљу египатску.
3 Међутим, и врачеви египатски учинише својим врачањем тако да жабе прекрију земљу египатску.
4 Тада фараон дозва Мојсија и Арона и рече им: „Молите Господа да уклони жабе са мене и мога народа, па ћу пустити народ да принесу жртву Господу.”
5 Мојсије одговори фараону: „Част теби! За кад да умолим за тебе, слуге твоје и народ твој да се одстране жабе од тебе и кућа твојих и да остану само у реци?”
6 Он рече: „Сутра!” Мојсије рече: „Биће тако, да схватиш да нико није као Господ, Бог наш!
7 Жабе ће отићи од тебе и од слугу твојих и од народа твога. Само ће у реци остати.”
8 Мојсије и Арон одоше од фараона. Потом Мојсије завапи Господу због жаба којима је казнио фараона.
9 Господ учини по речи Мојсијевој и жабе поцркаше по кућама, двориштима и њивама.
10 Скупљали су их на гомиле, тако да је земља заударала.
11 Кад фараон виде да је дошло до олакшања, отврдну му срце и не послуша их, као што је Господ и рекао.
12 Тада Господ рече Мојсију: „Кажи Арону: ‘Пружи штап свој и удари по праху на земљи, нека се претвори у комарце по свој земљи египатској.’”
13 Они учинише тако. Арон пружи руку своју са штапом и удари по праху на земљи. Комарци навалише на људе и на стоку. Сав прах на земљи претвори се у комарце по свој земљи египатској.
14 Врачеви покушаше да својим врачањем створе комарце, али не могоше. Комарци прекрише људе и животиње.
15 Тада врачари рекоше фараону: „Ово је прст Божји!” Међутим, фараоново срце је било отврдло и не послуша Мојсија и Арона, како је Господ и рекао.
16 Потом рече Господ Мојсију: „Устани ујутру рано и изађи пред фараона. Ево, он ће изаћи на реку, па му кажи: Овако говори Господ: ‘Пусти народ мој да ми служи!
17 Ако не пустиш народ мој, ево, пустићу на тебе, на слуге твоје, на народ твој и на куће твоје обаде. Египатске куће и земља напуниће се обадима.
18 Само ћу тога дана поштедети земљу гесемску у којој живи народ мој и тамо неће бити обада, да схватиш да сам ја Господ посред ове земље.
19 Направићу разлику између народа свога и народа твога. Сутра ће бити тај знак.’”
20 Господ учини тако. Ројеви обада долетеше у кућу фараонову и у куће његових слугу и у сву земљу египатску, тако да је земља била уништена обадима.
21 Тада фараон дозва Мојсија и Арона и рече им: „Идите, принесите жртву Богу своме, али у овој земљи.”
22 Мојсије одговори: „Не можемо тако да учинимо. Жртве које ми приносимо Господу Богу своме одвратне су Египћанима. Кад бисмо пред њиховим очима приносили жртве које су Египћанима одвратне, зар нас не би каменовали?
23 Треба да идемо у пустињу на три дана хода да принесемо жртву Господу, Богу своме, као што нам је наложио.”
24 Фараон рече: „Пустићу вас да принесете жртву Господу, Богу своме, али не идите даље! Помолите се и за мене!”
25 Мојсије одговори: „Ево, идем од тебе и умолићу Господа да оду сутра обади од фараона, од слугу његових и од народа његовог. Само, немој опет да нас превариш и да не пустиш народ да принесе жртву Господу.”
26 Потом Мојсије оде од фараона и помоли се Господу.
27 Господ учини по речи Мојсијевој и отидоше обади од фараона и од слугу његових и од народа његовог, тако да не остаде ниједан.
28 Међутим, фараону опет отврдну срце и не пусти народ.