Exodus 10
1 Потом рече Господ Мојсију: „Иди к фараону. Ја сам учинио да њему и слугама његовим отврдне срце да би се знамења моја показала на њима.
2 Да причаш синовима својим и унуцима својим шта сам учинио Египћанима и каква сам знамења показао њима како бисте знали да сам ја Господ.”
3 Тада отидоше Мојсије и Арон к фараону и рекоше му: „Овако говори Господ, Бог Јевреја: ‘Докле ћеш одбијати да се преда мном понизиш? Пусти народ мој да ми служи!
4 Ако не пустиш народ мој, ево, сутра ћу пустити скакавце на земљу твоју.
5 Покриће сву земљу тако да се од њих земља неће видети. Појешће оно што вам је после града остало. Појешће сва дрвета која расту у пољу.
6 Напуниће ти све куће, куће слуга твојих и куће свих Египћана. Тако нешто нису видели ни твоји очеви, ни твоји дедови откад живе на земљи па до данас.’” Он се окрете и оде од фараона.
7 Тада слуге рекоше фараону: „Докле ће нас овај човек упропашћавати? Пусти те људе нека иду, нека служе Господу, Богу своме. Зар не видиш како Египат пропада?”
8 Доведоше Мојсија и Арона опет пред фараона и он им рече: „Идите, служите Господу, Богу своме. А ко ће све ићи?”
9 Мојсије одговори: „Ићи ћемо с младићима и старцима. Одлазимо са синовима својим и ћеркама својим, са овцама и говедима својим, јер морамо да служимо Господу!”
10 „Господе сачувај”, одговори фараон. „Да пустим да деца пођу с вама?! Видите да зло мислите!
11 Нећемо тако, него ви људи идите и служите Господу, као што сте тражили.” Потом их отераше од фараона.
12 Тада рече Господ Мојсију: „Пружи руку своју на земљу египатску да навале скакавци на земљу египатску и поједу све биље по земљи које остаде после града.”
13 Мојсије пружи штап свој на земљу египатску, а Господ наведе источни ветар на земљу. Дувао је дан и ноћ. Кад је свануло, ветар нанесе скакавце.
14 Скакавци дођоше на сву земљу египатску и падоше по свим крајевима египатским таквом густином каква никад није била, нити ће икад бити.
15 Они покрише земљу тако да земља потамни. Поједоше све биље у пољу и сав род на воћу што оста после града. Не оста ништа зелено, ни дрво ни биљка у свој земљи египатској.
16 Тада фараон брзо дозва Мојсија и Арона и рече им: „Згреших Господу Богу вашем и вама!
17 Само ми још овај пут опростите грех мој и помолите се Господу, Богу своме, да уклони ову смрт од мене.”
18 Мојсије отиде од фараона и помоли се Господу.
19 Господ нанесе веома јак западни ветар, који захвати скакавце и однесе их у Црвено море, тако да не оста ниједан скакавац у целој земљи египатској.
20 Међутим, Господ отврдну срце фараоново и он не пусти синове Израиљеве.
21 Тада рече Господ Мојсију: „Пружи руку своју к небу и биће тама по земљи египатској таква да се може опипати.”
22 Мојсије пружи руку своју к небу и спусти се густа тама на сву земљу египатску која је трајала три дана.
23 Та три дана човек није могао да види другог и нико се није мицао са свога места. Међутим, у местима у којима су живели синови Израиљеви било је светло.
24 Тада фараон дозва Мојсија и рече му: „Идите и служите Господу. Само, овце и говеда ваша нека остану овде. Деца ваша нека иду с вама.”
25 Мојсије одговори: „Треба да нас снабдеш приносима и жртвама паљеницама које ћемо принети Господу, Богу своме.
26 Зато ће и стока наша поћи са нама да не остане ни папак. Од њих треба да узмемо да принесемо Господу Богу своме, а не знамо шта ћемо принети док тамо не стигнемо.”
27 Међутим, Господ отврдну срце фараоново и он не хтеде да их пусти.
28 Фараон му рече: „Одлази од мене и на очи ми не излази јер, ако дођеш, погинућеш!”
29 Мојсије одговори: „Ти си тако рекао. Нећу ти више на очи излазити!”