Bible

1 Не пренагљуј устима својим. Срце твоје нека не говори пребрзо пред Богом, јер Бог је на небу, а ти си на земљи. Зато нека твојих речи буде мало. 2 Од великог рада долази сан и од мноштва речи луд говор. 3 Кад учиниш завет Богу, не оклевај да га испуниш јер он не воли безумнике. Шта си се заветовао, испуни! 4 Боље је да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. 5 Не дај да уста твоја наводе на грех тело твоје и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто да се Бог љути на реч твоју и уништи дело руку твојих? 6 Много снова – много ништавила, као и у многим речима. Зато се бој Бога. 7 Ако се сиромах тлачи и видиш да се газе суд и правда, не чуди се томе, јер виши пази на високог и још виши над обојицом. 8 Добро земље је изнад свега, и цар зависи од поља. 9 Ко воли новац, никад није сит новца, и ко воли богатство, никад му доста добитка. И то је ништавило. 10 Где је много добра, много је и оних који га једу. Каква је корист господару сем да гледа очима својим. 11 Јео мало или много, вредном је сан сладак, а због ситости богаташ не може да спава. 12 Видех велико зло под сунцем: скупљено благо на пропаст власнику. 13 Такво богатство пропадне злом незгодом и рођеном сину не остане ништа у руци. 14 Као што је дошао го из мајчине утробе, тако исто одлази. Ништа нема од свег труда да у руци понесе. 15 И то је велико зло: као што је дошао, тако одлази. Каква му је корист што је за ветром трчао? 16 Свих својих дана јео је у мраку, у великом јаду, жалости и љутњи. 17 Ето, ово сам видео да је добро и лепо: јести, пити и бити задовољан уз сав труд којим се човек мучи под сунцем, у дане живота које му је Бог дао. И то му је наследство. 18 Ако је Бог човеку дао богатство и имање да га једе, да узима део свој и да ужива у труду свом, и то је дар Божји. 19 Онда се не сећа дана живота свог јер му Бог даје радост у срце његово.