Ecclesiastes 4
1 Опет видех сва тлачења која се чине под сунцем. Гле, сузе потлачених нема ко да обрише. Из руке тлачитеља излази насиље, и нико да их утеши.
2 Тада похвалих оне који су већ умрли као срећније од оних који још живе.
3 Међутим, срећнији и од једних и од других јесте онај који није ни постао и није видео зла дела која се чине под сунцем.
4 Потом видех да сваки труд и сваки успех човеку доноси завист ближњега свога. И то је ништавило и трчање за ветром.
5 Безумник прекрсти руке своје и своје тело изједа.
6 Боља је једна прегршт у мору него две уз муку и уз трчање за ветром.
7 Опет спазих ништавило под сунцем:
8 Један је сам, без икога, ни сина, ни брата, и нема краја труду његовом. Не могу да се насите очи његове, а не мисли: „За кога се мучим и ускраћујем уживања души својој?” И то је ништавило и рђав посао.
9 Боље је двојици него једном, јер добију добру плату за труд свој.
10 Ако један падне, подигне га друг његов, а ако усамљен падне, нема другог да га подигне.
11 Ако двојица спавају заједно, они се греју, а како један да се загреје?
12 Ако надјачају једног, двојица ће му одолети. И троструки конац не кида се лако.
13 Бољи је дечак сиромашан а мудар него цар стар а безуман, који не зна савет да прими.
14 Из тамнице излази да влада иако је сиромашан рођен у царству свом.
15 Видео сам све живе који под сунцем ходе за другим дечаком који ступа уместо њега.
16 Није било краја народу пред којим је ишао, а они после не радују се њему. И то је ништавило и трчање за ветром.
17 Чувај ногу своју кад у дом Божји ступаш. Приђи да би чуо. То је боље него жртве безумника, јер они не знају да зло чине.