Ecclesiastes 6
1 Постоји зло које сам под сунцем видео и често је међу људима:
2 Неком човеку Бог даје богатство, благо и славу, тако да има све што му душа његова жели, али му Бог не омогући да у томе ужива, него ужива туђинац. То је ништавило и љуто зло.
3 Ако би неко сто синова добио и живео много година и да му се умноже дани живота, а он се не наужива добра, нити гроба има, кажем да је мртворођено од њега срећније.
4 Из ништавила дође, у таму отиде, и име му је у тами сакривено.
5 Није видело сунца, нити га упознало, а почива боље од оног.
6 Да живи и две хиљаде година, а да се добра не наужива, не одлазе ли сви на исто место?
7 Сав труд човеков је за уста његова, али не може да се засити душа његова.
8 Јер шта има више мудар од безумног? Шта има сиромах који зна да се држи пред људима?
9 Боље је очима гледати него душом желети. И то је ништавило и трчање за ветром.
10 Што постоји, одавно је названо именом својим, а зна се шта је човек. Он не може да се суди с јачим од себе.
11 Много речи – много ништавности. Шта то користи човеку?
12 Јер ко зна шта је човеку добро у животу, за оно мало дана што живи у ништавилу свом, који му као сен пролазе? Ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?