Acts 7
1 Тада првосвештеник рече: „Је ли то тако?”
2 Он пак рече: „Браћо и оци, чујте. Бог славе показа се нашем оцу Аврааму кад је боравио у Месопотамији, пре но што се доселио у Харан,
3 и рече му: ‘Изађи из своје земље и од свога рода, па хајде у земљу коју ћу ти показати.’
4 Тада изађе из земље халдејске и настани се у Харану. Оданде га после смрти његовог оца Бог пресели у ову земљу, у којој ви сада живите.
5 Али му не даде наследства у њој – ниједну стопу; него му само обећа, у време док он још није имао дете, да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега.
6 Бог, наиме, овако рече: ‘Његови потомци биће дошљаци у туђој земљи, и поробиће их и злостављаће их четири стотине година.
7 А ја ћу судити народу коме ће они служити’, рече Бог, ‘па ће после тога изаћи и служиће ми на овом месту.’
8 И даде му завет обрезања; тако роди Исака и обреза га осмог дан, и Исак роди Јакова, а Јаков дванаест патријараха.
9 И патријарси позавидеше Јосифу, те га продадоше у Египат; но Бог беше с њим
10 и избави га од свих његових невоља, па му даде милост и мудрост пред фараоном, египатским царем, који га постави да управља Египтом и свом његовом кућом.
11 Али дође глад на сав Египат и Ханан, и велика невоља, и наши очеви нису могли да нађу хране.
12 А Јаков, чувши да у Египту има жита, посла наше очеве први пут.
13 Кад пак дођоше други пут, Јосиф учини да га браћа препознаду и фараон сазна Јосифово порекло.
14 Тада Јосиф посла и дозва свога оца Јакова и сву родбину, седамдесет пет душа.
15 И Јаков сиђе у Египат, и умреше он и очеви наши,
16 те их пренеше у Сихем и положише у гроб, који је Авраам сребрним новцем купио од Еморових синова у Сихему.
17 Уколико се више приближавало обећано време за које се Бог заклео Аврааму, и народ се увећао и умножио у Египту,
18 док не завлада Египтом други цар, који није знао за Јосифа.
19 Овај је лукаво поступио с нашим племеном и тлачио наше очеве, тако да су морали да бацају своју дечицу да не остану у животу.
20 У то време роди се Мојсије и беше мио Богу; био је одгајан у очевој кући три месеца;
21 а кад га избацише, узе га фараонова кћи и одгаји га себи за сина.
22 И Мојсије би поучен у свој египатској мудрости и беше силан у својим речима и делима.
23 А кад му је било четрдесет година, дође му на ум да обиђе своју браћу, синове Израиљеве.
24 И кад виде једнога како неправедно страда, одбрани га и освети угњетаваног убивши Египћанина.
25 Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог његовом руком даје избављење, али не схватише.
26 Идућег дана дође међу њих док су се свађали и покуша да их измири рекавши: ‘Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?’
27 Али онај који је чинио неправду ближњему одби га и рече: ‘Ко је тебе поставио за господара и судију над нама?
28 Да нећеш да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина?’
29 Због ове речи Мојсије побеже и настани се као дошљак у мадијамској земљи, где роди два сина.
30 После четрдесет година јави му се анђео у пламену купине која је горела у пустињи Синајске горе.
31 Мојсије пак, видевши то, задиви се призору; а кад се приближавао да погледа, чу се глас Господњи:
32 ‘Ја сам Бог твојих отаца, Бог Авраамов, Исаков и Јаковљев.’ Мојсије уздрхта и не усуди се да погледа.
33 Тада му Господ рече: ‘Изуј обућу са својих ногу јер је место на ком стојиш света земља.
34 Заиста видех злостављање свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, те сиђох да га избавим. И сад хајде да те пошаљем у Египат.’
35 Овога Мојсија, кога су се одрекли рекавши: ‘Ко је тебе поставио за господара и судију?’, њега је Бог преко анђела, који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља.
36 Он их изведе учинивши чуда и чудне знаке у земљи египатској, и у Црвеном мору, и у пустињи четрдесет година.
37 То је Мојсије који је рекао синовима Израиљевим: ‘Бог ће вам подићи пророка из ваше браће као што је подигао мене.’
38 То је онај који је у збору у пустињи био с анђелом, који му је говорио на Синајској гори, и с очевима нашим; он је примио живе речи да их вама да.
39 Наши очеви нису хтели да га послушају, него га одбацише и окренуше се срцем својим Египту,
40 па рекоше Аарону: ‘Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило овом Мојсију, који нас је извео из Египта.’
41 И начинише теле у оне дане и принеше жртву идолу и радоваху се својим рукотворинама.
42 Тада се Бог окрену од њих и предаде их да служе небеској војсци, као што је написано у Књизи пророка: ‘Доме Израиљев, јеси ли ми четрдесет година у пустињи приносио клане животиње и жртве?
43 Него сте носили Молохов шатор и звезду бога Рефана, кипове које сте начинили да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона.’
44 Наши очеви имали су Шатор сведочанства у пустињи, како је наредио онај који је говорио Мојсију да га начини по слици коју је видео.
45 Наши очеви га примише и унеше са Исусом кад заузеше земљу многобожаца, које је Бог отерао испред наших отаца, и тако је било све до Давида.
46 Он нађе милост у Бога и измоли да нађе стан богу Јаковљеву.
47 Али му Соломон сагради дом.
48 Али Свевишњи не станује у рукотвореним храмовима, као што каже пророк:
49 ‘Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојим. Какав ћете ми дом саградити’, говори Господ, ‘или које је место мога почивања?
50 Зар није моја рука све то начинила?’
51 Тврдоврати и необрезаних срца и ушију, ви се једнако противите Духу Светоме, како ваши очеви, тако и ви.
52 Којега од пророка не прогнаше ваши очеви? И побише оне који су унапред најављивали долазак Праведника, чије издајице и убице ви сада постасте,
53 ви који сте примили Закон на заповест анђела и нисте га одржали.”
54 Чувши ово, веома су се љутили у својим срцима и шкргутаху зубима на њега.
55 А он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу
56 и рече: „Ево, гледам отворена небеса и Сина човечјег како стоји с десне стране Богу.”
57 Тада повикаше веома гласно, запушише своје уши и навалише једнодушно на њега,
58 избацише га из града и засипаху га камењем. А сведоци ставише своје хаљине код ногу младића који се звао Савле.
59 И засипаху камењем Стефана, који је призивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!”
60 Онда паде на колена и повика веома гласно: „Господе, не упиши им овај грех!” И кад то рече, усну.