Acts 8
1 А Савле је одобравао његово убиство. Онога дана наста и велико гоњење цркве у Јерусалиму; сем апостола, сви су били расејани по крајевима Јудеје и Самарије.
2 А побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим.
3 Савле је пак пустошио цркву, улазећи у куће одвлачио је људе и жене и предавао их у тамницу.
4 Расејани, међутим, пролажаху свуда и проповедаху реч Божју.
5 Тако Филип дође у главни град Самарије и проповедаше им Христа.
6 И народ је једнодушно пазио на Филипове речи, слушајући и гледајући чудне знаке које је чинио.
7 Јер из многих који су имали нечисте духове ови излажаху с великом виком; чак многи узети и хроми беху исцељени.
8 И наста велика радост у оном граду.
9 У том граду се одраније налазио један човек по имену Симон, који је врачао и доводио у чудо самарићански народ, говорећи за себе да је он нешто велико.
10 Овога слушаху сви, од малог до великог, говорећи: „Овај човек је сила Божја, за коју се каже да је велика.”
11 А слушали су га зато што их је дуже време задивљавао врачањем.
12 Кад пак повероваше Филипу, који је проповедао јеванђеље о царству Божјем и о имену Исуса Христа, крштаваху се људи и жене.
13 Чак и сам Симон поверова и би крштен, па оста уз Филипа; гледајући чудне знаке и велика чуда која су се догађала, беше ван себе.
14 Апостоли који су били у Јерусалиму, чувши да је Самарија примила реч Божју, послаше им Петра и Јована,
15 који сиђоше и помолише се Богу за њих да приме Духа Светога.
16 Наиме, још ни на једног од њих не беше сишао, него су били само крштени у име Господа Исуса.
17 Тада ставише руке на њих, те примаху Духа Светога.
18 Кад пак Симон виде да се полагањем апостолских руку додељује Дух, донесе им новаца
19 говорећи: „Дајте и мени ту власт да прими Духа Светога свако на кога положим руке.”
20 На то му Петар рече: „Твој новац нека иде с тобом заједно у пропаст зато што си смислио да новцем стекнеш дар Божји.
21 Нема за тебе дела и удела у овој ствари јер твоје срце није право пред Богом.
22 Обрати се онда од ове своје злоће и помоли се Господу не би ли ти била опроштена помисао твога срца;
23 видим да си у горком отрову и у оковима неправде.”
24 Симон пак у одговору рече: „Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли.”
25 Они пак, пошто су посведочили и казали реч Господњу, вратише се у Јерусалим проповедајући јеванђеље многим самарићанским селима.
26 Анђео Господњи рече Филипу: „Устани и иди према југу, на пут који се спушта од Јерусалима у Газу; тај пут је пуст.”
27 Тако уста и оде. И, гле, један Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандаке, етиопске царице, који је био над свом њеном ризницом, а у Јерусалим је дошао да се помоли Богу,
28 враћао се кући седећи на својим колима и читајући пророка Исаију.
29 Утом Дух рече Филипу: „Приђи и држи се ових кола!”
30 Тада Филип притрча и чу како он чита пророка Исаију, те рече: „Да ли и разумеш то што читаш?”
31 Он пак рече: „А како бих могао да разумем ако ме ко не упути?” И позва Филипа да се попне и седне с њим.
32 А место из Писма које је читао беше ово: „Одведоше га као овцу на клање, и као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара својих уста.
33 У његовом понижењу укиде се његов суд. Ко ће избројати његов нараштај? Јер се узима са земље његов живот.”
34 Тада ушкопљеник у одговору рече Филипу: „Молим те, о коме то говори пророк? О самом себи или о неком другом?”
35 На то Филип отвори своја уста и, почевши од овога места Писма, проповеди му јеванђеље о Исусу.
36 А кад су путујући дошли до неке воде, ушкопљеник рече: „Ево воде, шта ми смета да се крстим?”
37 Филип пак рече: „Ако верујеш од свег срца, може.” Он одговори и рече: „Верујем да је Исус Христос Син Божји.”
38 И заповеди да стану кола, те обојица сиђоше у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га.
39 А кад изађоше из воде, Дух Господњи узе Филипа и ушкопљеник га више не виде. Путовао је даље својим путем радујући се.
40 А Филип се наше у Азоту, а затим пролазећи проповедаше јеванђеље свим градовима док не дође у Кесарију.