Acts 6
1 А у те дане, кад је ученика све више бивало, јелинисти подигоше вику на Јевреје домороце зато што су њихове удовице биле запостављене приликом свакодневног дељења помоћи.
2 Тада Дванаесторица сазваше све ученике и рекоше: „Не приличи да ми запоставимо реч Божју и да служимо око трпеза.
3 Стога гледајте, браћо, да нађете седам осведочених људи из своје средине, пуних Духа и мудрости, којима ћете поверити ову дужност;
4 ми ћемо се и даље посветити молитви и проповедничкој служби.”
5 И свиде се ова реч целом народу, па изабраше Стефана, човека пуна вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу прозелита из Антиохије.
6 Њих поставише пред апостоле, који се помолише Богу и положише руке на њих.
7 А реч Божја је напредовала и број ученика у Јерусалиму се веома повећавао, па се и многи свештеници покораваху вери.
8 А Стефан је пун благодати и силе чинио велика чуда и чудне знаке у народу.
9 Али усташе неки из синагоге која се зове Либертинска, и Киринска, и Александријска, и оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном,
10 али нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио.
11 Тада подговорише људе који изјавише: „Чули смо га како хули на Мојсија и на Бога.”
12 Тада побунише народ и старешине и књижевнике, те навалише на њега, ухватише га и одведоше пред Синедрион.
13 Изведоше и лажне сведоке, који су говорили: „Овај човек непрестано говори против светог места и Закона;
14 чули смо, наиме, како говори да ће Исус, тај Назарећанин, разорити ово место и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.”
15 А сви који су седели у Синедриону упреше погледе на њега и видеше да му је лице као лице анђела.