1А један човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде једно имање,
2па са жениним знањем задржа за себе део новца од продаје, а други део донесе, те метну апостолима пред ноге.
3А Петар му рече: „Ананија, зашто је сатана испунио твоје срце да слажеш Духа Светога и да задржиш за себе део новца од продаје њиве?
4Зар не би и даље остала твоја, и кад је продана, зар није била у твојој власти? Зашто си у свом срцу наумио то дело? Ниси слагао људима, него Богу.”
5Слушајући ове речи, Ананија паде и издахну. И велики страх обузе све који су то слушали.
6А младићи усташе, умоташе га, изнеше и сахранише.
7А кад прође око три часа, уђе и његова жена не знајући шта се догодило.
8Тада јој се Петар обрати: „Реци ми јесте ли њиву продали за толику суму?” А она рече: „Да, за толико.”
9На то јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да искушате Духа Господњег? Види, пред вратима су ноге оних што су сахранили твога мужа, и тебе ће изнети.”
10И одмах паде пред његове ноге, и издахну. А младићи уђоше, нађоше је мртву, изнесоше је и сахранише до њенога мужа.
11А велики страх обузе сву Цркву и све који су о овоме слушали.
12Преко апостолских руку збивали су се многи знаци и чуда у народу; а сви су били једнодушно у Соломоновом трему.
13Од осталих пак нико се није усуђивао да им се придружи; али народ их је веома хвалио.
14А мноштво људи и жена који су веровали у Господа бивало је све веће,
15тако да су износили болеснике на улице, стављали их на постеље и носила да би макар Петрова сенка осенила неког од њих кад он пролази.
16Стицали су се у Јерусалиму и многи из околних градова носећи болеснике и мучене од нечистих духова, и сви су били исцељени.
17Тада се подиже првосвештеник и сви који су били уз њега, наиме, садукејска странка, испунише се завишћу,
18те ставише руке на апостоле и бацише их у општу тамницу.
19Али анђео Господњи отвори ноћу тамничка врата, изведе их и рече:
20„Идите, иступите у храму и говорите народу све речи овога живота.”
21Чувши то, они пред зору уђоше у храм и учаху. А кад дође првосвештеник и они који су били уз њега, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, те послаше људе у тамницу да их доведу.
22Кад пак службеници дођоше, не нађоше их у тамници. Вратише се и јавише:
23„Тамницу смо нашли закључану и добро осигурану и стражаре где стоје пред вратима, али кад смо отворили, унутра нисмо нашли никога.”
24Кад су ове речи чули старешина храма и првосвештеници, били су у неприлици због њих – шта би то могло да буде.
25Али неко дође и јави им: „Ено, људи које сте бацили у тамницу стоје у храму и уче народ.”
26Тада оде старешина храма са службеницима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали народа да не буду каменовани.
27И кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, те их првосвештеник запита овим речима:
28„Зар вам нисмо строго наредили да не учите у то Име, а гле, ви сте напунили Јерусалим својом науком и хоћете да баците крв тога човека на нас.”
29На то Петар и апостоли у одговору рекоше: „Бога треба слушати више него људе.
30Бог отаца наших васкрсао је Исуса, кога сте ви обесили на дрво и убили.
31Њега је Бог својом десницом узвисио као Поглавара и Спаситеља да додели Израиљу покајање и опроштај грехова.
32Ми смо сведоци свега тога и Дух Свети, кога је Бог дао онима који су му послушни.
33Чувши ово, они се разљутише врло и намераваху да их побију.”
34Али тада уста у Синедриону један фарисеј по имену Гамалиил, учитељ Закона, цењен од целог народа, заповеди да изведу људе мало напоље
35и рече им: „Људи Израиљци, узмите се у памет шта ћете у погледу ових људи чинити.
36Јер пре ових дана подиже се Тевда, који је за себе говорио да је он нешто велико, уз кога је пристало око четири стотине људи; он је био убијен, а сви који су га слушали разиђоше се и беху уништени.
37После тога подиже се Јуда Галилејац у време пописа и одвуче доста народа за собом. Погинуо је и он, а сви који су га слушали беху расути.
38И у садашњој прилици вам кажем: прођите се ових људи и пустите их; јер ако је од људи ова намисао или ово дело, биће осујећено;
39ако је пак од Бога, нећете моћи да их уништите, иначе бисте се нашли као људи који се боре против Бога.” Тада га послушаше.
40И дозваше апостоле, избише их и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
41Они пак отидоше из Синедриона радујући се што су били удостојени да претрпе понижење за име Исусово.
42Тако нису престали да свакога дана у храму и по кућама уче и проповедају јеванђеље о Христу Исусу.