1Opet sam podigao oči i gledao. Gle, bio je tamo svitak knjige koji leti.
2Upita me: “Što vidiš?” Ja odgovorih: “Vidim svitak knjige što leti, dvadeset lakata dug i deset lakata širok.”
3On mi reče: “To je prokletstvo koje iziđe na svu zemlju. Jer će se svaki kradljivac istrijebiti odavle po njemu, i svaki će se krivokletnik istrijebiti odavle po njemu.
4Ja ću ga pustiti? govori Gospodin nad vojskama? da prodre u kuću kradljivcu i u kuću onomu koji se krivo kune mojim imenom, i da mu stoji usred kuće i da je uništi zajedno s drvljem i kamenjem.”
5Tada pristupi anđeo koji je govorio sa mnom i reče mi: “Podigni oči i vidi što se pomalja!”
6Ja upitah: “Što je to?” On odgovori: “To što se pomalja je efa.” Tada reče: “Tako je velika njihova krivnja u svoj zemlji.”
7I gle, podizao se olovni poklopac, i jedna je žena sjedila u efi.
8On reče: “To je bezbožnost”, i baci je opet natrag u efu, a na otvor pribi onaj olovni poklopac.
9Opet sam podigao oči i gledao. Gle, pojavile se dvije žene, i vjetar je bio u njihovim krilima? imali su naime krila kao u rode. One ponesoše efu između zemlje i neba.
10Onda ja upitah anđela koji je govorio sa mnom: “Kamo nose tu efu?”
11On mi odgovori: “Hoće sagraditi ženi kuću u zemlji Šinearu. Kad se napravi, postavit će je tamo na svoje mjesto.”