1Ja sam cvijet na šaronskoj poljani, ljiljan u dolini. Zaručnik:
2Kao ljiljan među trnjem, tako je moja ljubljena među djevojkama.
3Kao jabuka među divljim drvećem, moj je dragi među momcima. Sjedim rado u njegovoj sjeni. Njegov je plod sladak mojemu grlu.
4On me vodi u dvoranu za svečanosti i bojni barjak, koji mi je podigao, barjak je ljubavi.
5Krijepi me grožđem, razblažuje me jabukama, jer sam izvan sebe od ljubavi.
6Njegova ljevica počiva pod mojom glavom, a desnicom me grli u ljubavi.
7Zaklinjem vas, kćeri jeruzalemske, srnama i košutama, nemojte buditi ljubljenu dok ona sama to ne bude htjela! Zaručnica:
8Glas moga dragoga! Evo, dolazi skačući preko gora i poskakujući preko bregova.
9Moj je dragi kao srna ili kao jelenče. Gledaj samo, već stoji iza našega zida i gleda kroz prozor i viri kroz rešetku.
10čujte što mi veli: Zaručnik: Ustani, ljubljena moja, krasotice moja, i dođi:
11Gle, već je prošla zima i prestalo je kišiti.
12Niču cvjetići na polju. Došlo je vrijeme rezanja loze i već se čuje u našoj zemlji grgutanje grlice.
13Već smokva pušta svoj plod i vinova loza u cvatu širi svoj miris. Ustani, ljubljena moja, krasotice moja, i dođi!
14Dođi, golubice moja, što se gnijezdiš u klisurama, u vrletnom zaklonu! Daj da vidim tvoje lice, daj da slušam tvoj glas, jer je tvoj glas mekan i tvoje lice blago. Zaručnica:
15O, ulovite nam lisice, male lisice, što pustoše vinograd, naš vinograd u cvatu.
16Moj je dragi moj, a ja sam njegova! On je pastir na poljima ljiljana.
17Prije nego rashladi dan i rašire se sjene, dođi, ljubljeni moj, sličan srni ili jelenu na gorama Betera.