Genesis 43
1 Ali je glad teško pritiskivala zemlju.
2 Kad potrošiše sve žito što su ga bili donijeli iz Egipta, reče im otac: “Idite još jedanput onamo i kupite nam opet nešto žita!”
3 Juda mu odvrati: “Onaj čovjek nam je zaprijetio: Ne dolazite mi na oči ako ne bude s vama vaš brat.
4 Ako dakle pustiš s nama našega brata, poći ćemo i kupit ćemo ti žita.
5 A ako ga ne pustiš s nama, onda ne idemo tamo; jer nam onaj čovjek reče: Ne dolazite mi na oči ako ne bude s vama vaš brat!” \
6 Tada reče Izrćl: “Zašto mi učiniste tu muku i kazaste tome čovjeku da imate još jednoga brata?”
7 Odgovoriše: “čovjek se potanko raspitivao za nas i za naš rod i zapitao je: Je li vam još živ otac? Imate li još kojega brata? Mi mu odgovorismo na njegova pitanja. Jesmo li mogli znati da će zahtijevati od nas: Dovedite ovamo brata?”
8 A Juda zamoli svojega oca Izrćla: “Pusti dječaka sa mnom! Tada ćemo se zaputiti i otići tamo, da ostanemo na životu i ne poumremo mi, ti i naša djeca.
9 Ja sam jamac za njega. Iz mojih ruku išti ga! Ako ti ga ne dovedem natrag i ne stavim ti ga pred oči, bit ću ti kriv dok sam živ.
10 Da nismo tako dugo oklijevali, dosad bismo se sigurno već dva puta vratili.”
11 Tada im reče njihov otac Izrćl: “Kad mora biti, onda učinite ovo: uzmite što najljepše ima u ovoj zemlji u svoje vreće i ponesite onome čovjeku na dar, nešto balzama i nešto meda, gume i smirne, urme i badema.
12 A novaca uzmite sa sobom dvaput toliko; jer novce što su se našli odozgo u vašim vrećama morate opet sa sobom uzeti. Možda je posrijedi zabuna.\
13 I svog brata uzmite sa sobom! Pa se zaputite i otiđite opet k onome čovjeku!
14 Svemogući Bog neka dadne da nađete milost u onoga čovjeka, i da vam on pusti vašega brata i Benjamina! A ja sam sad opet bez djece, kao što sam nekoć bio!”
15 Tada uzeše ljudi taj dar i dvaput toliko novaca, uzeše sa sobom i Benjamina, podigoše se, otiđoše u Egipat i stupiše pred Josipa.
16 I kad Josip vidje Benjamina s njima, zapovjedi upravitelju svoje kuće: “Odvedi te ljude u kuću, zakolji jedno marvinče i spremi ručak; jer će ti ljudi o podne jesti sa mnom.” \
17 Učini čovjek kako mu je Josip bio zapovjedio, i odvede ljude u Josipovu kuću.
18 A ljudi se pobojali kad su bili vođeni u Josipovu kuću, te pomisliše: “Zbog novca što je prvi put bio natrag stavljen u naše vreće vode nas ovamo unutra, da nas optuže i domognu se nas i naših magaraca, te nas onda zarobe.”
19 Zato pristupiše k upravitelju Josipove kuće, progovoriše mu na kućnim vratima
20 i rekoše: “Molimo, gospodaru! Mi smo već jedanput došli ovamo da kupimo žita.
21 Kad dođosmo u prenoćište i otvorismo svoje vreće, nađoše se novci svakoga od nas odozgo u vreći, naši novci po punoj svojoj težini. To mi sad donosimo natrag.
22 A imamo sa sobom i druge novce, da kupimo žita. Ne znamo tko nam je to stavio naše novce u naše vreće.”
23 On odgovori: “Budite mirni! Ništa se ne bojte! Bog vaš i Bog oca vašega tajno je stavio blago u vaše vreće. Novce sam vaše primio u redu.” Tada im izvede Šimuna.
24 Nato uvede ljude u Josipovu kuću, donese im vode da u njoj operu sebi noge, a njihovim magarcima položi sijeno.
25 Uto oni pripraviše dar, prije nego Josip dođe u podne, jer su bili čuli da će oni ondje ručati.
26 Kad Josip dođe u kuću, izručiše mu u kući dar što ga ponesoše sa sobom, i pokloniše mu se sve do zemlje.
27 On ih upita za zdravlje i reče: “Kako je vaš stari otac za koga mi govoraste? Je li još živ?”
28 Odgovoriše: “Dobro je sluga tvoj, naš otac; još je živ.” Pritom se duboko nakloniše.\
29 Kad on pogleda naokolo, ugleda svojega brata Benjamina, sina svoje majke. On upita: “Je li vam to najmlađi brat, za kojega mi govoriste?” I pridoda: “Bog neka ti udijeli milost svoju, sinko moj!”
30 Tada se Josip brzo prekine; jer je bio pred bratom duboko ganut, i bilo mu je da udari u plač. Uđe stoga u unutarnju sobu i tamo se isplaka.\
31 Nakon što se umio, izađe opet van i zapovjedi, silom se svladavajući: “Nosite jelo!”
32 Tada donesoše njemu i njima posebno, i Egipćanima, koji su jeli s njim, posebno; jer Egipćani ne smiju jesti s Hebrejima zato što je to Egipćanima nečisto.\
33 Sjedili su pred njim: od najstarijega do najmlađega, točno po dobi razmješteni. Zato su se ljudi pogledali začuđeno.
34 On im dade nositi od jela što su stajala pred njim. Dio koji zapade Benjamina bio je pet puta tako velik kao dio svih drugih. Oni su pili s njim i bili su dobre volje.