Ezekiel 34
1 Dođe mi riječ Gospodnja ovako:
2 ”Sine čovječji, prorokuj protiv Izrćlovih pastira, prorokuj i reci njima, pastirima! Ovako veli svemogući Gospodin: Teško Izrćlovim pastirima, koji pasu same sebe! Ne treba li da pastiri pasu stado?
3 Trošite mlijeko i odijevate se vunom. Tovne životinje koljete, a stada ne napasate.
4 Slabe životinje ne krijepite, bolesne ne liječite, ranjene ne zavijate, prognane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite, nego ih gazite žestinom i silom.
5 Stado se moje rasipa, jer nema pastira, i svim divljim životinjama služi za hranu. Ono se rasipa:
6 po svim gorama i na svakom visokom humu luta naokolo moje stado. Po svoj zemlji razasuto je moje stado. A nitko ga ne traži, nitko se ne brine za nj.
7 Zato, pastiri, čujte Gospodnju riječ!
8 Tako ja bio živ!? govori svemogući Gospodin. Budući da je moje stado postalo za grabež i za hranu divljim životinjama, i nije bilo pastira, i pastiri se moji nisu brinuli za moje stado, nego su moji pastiri napasali same sebe, a ne moje stado,
9 zato, pastiri, čujte riječ Gospodnju!
10 Ovako veli svemogući Gospodin: Evo, ja ću izići protiv tih pastira i iskat ću svoje stado iz njihove ruke. Učinit ću kraj njihovoj pastirskoj službi. Ne će više pastiri pasti same sebe. Otet ću svoje stado iz njihovih ralja. Ne će im više služiti za hranu.
11 Jer ovako veli svemogući Gospodin: Evo, ja ću se sam zauzeti za svoje stado i nadgledati ga.
12 Kao što pastir nadgleda svoje stado, kad je kod svojih razasutih ovaca, tako ću i ja nadgledati svoje ovce i oslobodit ću ih iz svih mjesta, kamo su se razasuli kad je bilo mračno i tamno.
13 Izvest ću ih iz naroda, i sakupit ću ih iz zemalja, i dovest ću ih natrag u njihovu zemlju. Vodit ću ih na pašu na Izrćlovim gorama, u dolinama i po svim krajevima naseljenim u zemlji.
14 Vodit ću ih na dobru pašu. Na visokim Izrćlovim gorama bit će njihov pašnjak. Ondje će počivati na dobru pašnjaku i imat će masnu pašu na Izrćlovim gorama.
15 Ja ću sam pasti svoje stado i ja ću ih sam odmarati, govori svemogući Gospodin.
16 Zalutale ću tražiti, odagnane dovesti natrag, ozlijeđene zaviti, bolesne okrijepiti i zdrave i jake čuvati. Past ću ih kako je pravo.
17 A vi, stado moje? ovako govori svemogući Gospodin? vidite, ja ću tada suditi između ovce i ovce, između ovnova i jaraca.
18 Zar vam nije dosta da pasete na najboljoj paši? Zar morate ono što još ostane od vaše paše pogaziti nogama? Zar vam nije dosta da pijete najčistiju vodu? Zar morate ono što ostane zamutiti nogama?
19 Moraju li moje ovce popasti ono što pogaze vaša stopala, i piti ono što pomute vaše noge?
20 Zato im ovako veli svemogući Gospodin: Evo, ja ću sada suditi između debelih i mršavih ovaca.
21 Budući da vi bokovima i ramenima potiskujete slabe ovce i rogovima ih bodete, dok ih ne istjerate van,
22 zato ću ja pomoći svome stadu da vam više ne bude plijen, i sudit ću između ovce i ovce.
23 Podignut ću im jednoga pastira koji će ih pasti, svojega slugu Davida; on će ih pasti i bit će im pastir.\
24 I ja, Gospodin, bit ću njihov Bog, i moj sluga David bit će knez među njima. Ja, Gospodin, to sam rekao.
25 Učinit ću s njima Savez mira i divlje ću životinje istrijebiti iz zemlje, tako da u pustinji mogu stanovati sigurno i spavati po šumama.
26 Podijelit ću blagoslov njima i zemlji oko svoje gore i puštat ću dažd na vrijeme; blagoslovljen će to biti dažd.\
27 Drveće će poljsko donositi svoje plodove i zemlja će davati svoj prirod. Stanovat će sigurno na svojoj grudi i spoznat će da sam ja Gospodin, kad slomim palice njihova jarma i izbavim ih iz ruke onih koji ih zarobiše.
28 Ne će više biti plijen narodima. Životinje ih ne će više jesti, nego će živjeti sigurno, i nitko ih ne će plašiti.
29 Učinit ću da im nikne obilat nasad. Nitko više u zemlji ne će umirati od gladi. Ne će više podnositi sramote od naroda.
30 Tada će spoznati da sam ja, Gospodin, njihov Bog, s njima i da su oni Izrćlova Boga, moj narod, govori svemogući Gospodin.
31 Jer vi ste moje stado, stado moje paše, vi ljudi, a ja sam vaš Bog, govori svemogući Gospodin.”