1Zaista, odlučih u sebi ne doći opet k vama sa žalošću.
2Jer ako ja žalostim vas, tko će mene razveseliti, ako ne onaj kojega ja žalostim?
3I pisah vam upravo ovo da mi prilikom mojega dolaska ne nanesu žalost oni koji bi me trebali obradovati, jer sam o svima vama osvjedočen da je moja radost ujedno radost sviju vas.
4Od mnoge brige i tjeskobe srca pisao sam vam s mnogim suzama, ne da biste se ožalostili, nego da biste upoznali ljubav koju obilno gajim prema vama.
5Ali ako me tko ožalostio, nije mene ožalostio, nego barem dijelom? da ne pretjerujem? sve vas.
6Jer je takvome dovoljna ova kazna od većine.
7Naprotiv, upravo zato trebate mu radije oprostiti i tješiti ga da dotični ne padne u preveliku žalost.
8Zato vas molim da ponovno iskazujete ljubav prema njemu.
9Doista, zato sam vam i pisao da upoznam vašu spremnost, jeste li u svemu poslušni.
10A kome vi što oprostite, onome opraštam i ja; jer i ja, što sam oprostio, ako sam imao što oprostiti, činim zbog vas pred Kristom.\
11Da nas ne prevari sotona, jer znamo što misli.
12Kad dođoh u Troadu da propovijedam Kristovo evanđelje, iako mi se otvoriše vrata u Gospodinu,
13ne imah mira u svome duhu, ne našavši Tita svoga brata, nego oprostivši se s njima, zaputih se u Makedoniju.
14Hvala Bogu koji nam svagda daje pobjedu u Kristu, i po nama širi miris znanja o sebi na svakom mjestu.
15Jer smo mi Kristov ugodan miris Bogu i među onima koji su na putu spasenja i među onima koji su na putu propasti:
16jednima dakle miris od smrti za smrt, a drugima miris od života za život. A tko je dorastao za ovo?
17Doista, mi nismo kao mnogi koji izopačuju Božju riječ, nego govorimo iskreno, kao u ime Božje i pred Bogom, u Kristu.