1Gospode, Bože moj! u tebe se uzdam, sačuvaj me od svijeh koji me gone, i izbavi me.
2Da mi neprijatelj ne iščupa duše kao lav. Čupa, a nema ko da izbavi.
3Gospode, Bože moj! ako sam to učinio, ako je nepravda u rukama mojima,
4Ako sam zlo vratio prijatelju svojemu, ili krivo učinio onima koji na me na pravdi napadahu;
5Neka goni neprijatelj dušu moju, i neka je stigne, i pogazi na zemlju život moj i slavu moju u prah obrati.
6Ustani, Gospode, u gnjevu svojem; digni se na žestinu neprijatelja mojih; probudi se meni na pomoć, i otvori sud.
7I ljudstvo će se sleći oko tebe; iznad njega izađi u visinu.
8Gospod sudi narodima. Sudi mi, Gospode, po pravdi mojoj, i po bezazlenosti mojoj neka mi bude.
9Nek se prekine zloća bezbožnika, a pravednika potpomozi, jer ti ispituješ srca i utrobe, Bože pravedni!
10Štit je meni u Boga, koji čuva one koji su prava srca.
11Bog je pravedan sudija, i Bog je svaki dan gotov na gnjev.
12Ako se neće bezbožnik da obrati, on oštri mač svoj, nateže luk svoj, i naperuje ga;
13I zapinje smrtnu strijelu, čini strijele svoje da pale.
14Gle, bezbožnik zače nepravdu, trudan bijaše zločinstvom, i rodi sebi prijevaru.
15Kopa jamu i iskopa, i pade u jamu koju je načinio.
16Zloba njegova obrati se na njegovu glavu, i zločinstvo njegovo pade na tjeme njegovo.
17Hvalim Gospoda za pravdu njegovu, i pjevam imenu Gospoda višnjega.