1Gospode! nemoj me pokarati u jarosti svojoj, niti me u gnjevu svojem nakaziti.
2Smiluj se na me, Gospode, jer sam iznemogao; iscijeli me, jer su kosti moje ustreptale,
3I duša se moja vrlo uzdrhtala. A ti, Gospode, dokle ćeš?
4Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi radi milosti svoje.
5Jer mrtvi ne spominju tebe; u grobu ko će te slaviti?
6Iznemogoh uzdišući; svaku noć kvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju.
7Usahnu od žalosti oko moje, postara se od množine neprijatelja mojih.
8Idite od mene svi koji činite bezakonje, jer Gospod ču plač moj.
9Ču Gospod molbu moju, Gospod molitvu moju primi.
10Nek se postide i prepadnu svi neprijatelji moji, neka se povrate i postide odmah.