1Ta, u Boga je mir duši mojoj, od njega je spasenje moje!
2Ta, on je grad moj i spasenje moje, utočište moje, neću posrnuti nimalo.
3Dokle ćete napadati na čovjeka? Svi hoćete da ga oborite kao zid navaljen, kao ogradu isprovaljivanu.
4Baš naumiše da ga svrgnu s visine, omilje im laž, ustima blagosiljaju a u srcu kunu.
5Da, u Bogu se smiri, dušo moja; jer je u njemu nad moj.
6On je grad moj i spasenje moje, utočište moje, neću posrnuti.
7U Bogu je spasenje moje i slava moja, tvrdi grad i pristanište meni je u Bogu.
8Narode! uzdaj se u njega u svako doba; izlivajte pred njim srce svoje; Bog je naše utočište.
9Ta, sinovi su prostački ništa, sinovi su gospodski laž, da se metnu na mjerila, bili bi lakši nego ništa.
10Ne uzdajte se u vlast ni u otimanje, nemojte biti ništavi; kad raste bogatstvo, ne dajte da vam srce prione za nj.
11Jednom reče Bog i više puta čuh, da je krjepost u Boga.
12I u tebe je, Gospode, milost; jer ti plaćaš svakome po djelima njegovijem.