1Reče bezumnik u srcu svojemu: nema Boga; pronevaljališe se i zagrdješe u bezakonju, nema nikoga dobro da tvori.
2Bog s neba pogleda na sinove čovječije da vidi ima li koji razuman, i traži li koji Boga.
3Svi zastraniše, svi se pokvariše, nema nikoga dobro da tvori, nema ni jednoga.
4Zar neće da se orazume koji god čine bezakonje, jedu narod moj kao što jedu hljeb, i ne prizivaju Boga?
5Drktaće od straha gdje straha nema. Jer će Bog rasuti kosti onijeh koji ustaju na tebe. Ti ćeš ih posramiti, jer ih Bog odvrže.
6Ko će poslati sa Siona spasenje Izrailju? Kad Bog povrati zarobljeni narod svoj, radovaće se Jakov, veseliće se Izrailj.