1Павле, слуга Божји и апостол Исуса Христа, да би избрани Божји веровали и познали истину вере наше,
2и да би се надали животу вечном, што га је Бог који не може лагати, обећао пре вечних времена,
3а у своје је време јавио реч своју проповеђу, која је по заповести Бога, Спаситеља нашег, мени поверена, -
4Титу, правоме сину по вери нас обојице: благодат и мир (ти) од Бога оца и Христа Исуса, Спаситеља нашег!
5За то те оставих на Криту,да уредиш остало и да по свима градовима поставиш презвитере, као што ти ја заповедих:
6ако је ко без мане, једне жене муж, (и) има децу која верују, за коју се не говори да су рђава или непокорна.
7Јер епископ, као Божји пристав, треба да је без мане, не самовољан, не љутит, не пијаница, не убојица, не лаком на гадан добитак,
8него гостољубив, да воли оно што је добро, паметан, праведан, побожан, умерен,
9који се држи поуздане речи која се слаже с науком, да буде кадар по здравој науци световати и покарати оне који се противе.
10Јер има много непокорних, који празним брбљањем помућују ум, особито они из обрезања.
11Њима треба уста запушити, јер гаднога добитка ради уче што не треба, па целе куће упропашћују.
12Рекао је један од њих, њихов пророк: "Крићани су свагда лажљиви, зверови и лени трбуси".
13Сведочанство је ово истинито. Зато их карај без штеђења, да буду здрави у вери
14и не слушају јудејских прича и заповести људи који се одвраћају од истине.
15Чистима је све чисто; а прљавим и невернима ништа није чисто, него им је ум и савест прљава.
16Говоре да знају Бога, а делима га се одричу, мрски, непослушни и ни за какво добро дело подобни.