1Или не знате, браћо - ја говорим онима који знају закон - да закон влада над човеком (само) док је човек жив?
2Удата жена привезана је законом за мужа (само) док је он жив; а ако ли муж њезин умре, раздреши се од закона мужевљега.
3(Само) ће се, дакле, док јој је муж жив, звати прељубочиница ако пође за другог човека; а ако јој умре муж, проста је од закона, и није прељубочиница ако пође за другог човека.
4Тако, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другога, онога који уста из мртвих, да плод доносимо Богу.
5Јер, кад бесмо у месу, законом распаљене грешне страсти радиле су у удима нашим, и доносили смо плод смрти.
6А сад смо се опростили закона, јер смо умрли закону којим смо били везани, па (сад) служимо у новоме духу, а не по староме слову.
7Шта ћемо, дакле, рећи? Је ли закон грех? Божје сачувај! Али сам грех познао само кроз закон. Јер не бих знао за жељу, да закон не каза: "Не зажели!"
8Грех се послужи заповешћу и створи у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
9Ја некад живљах без закона; а кад дође заповест, грех оживе,
10а ја умрех, и нађе се да ми је заповест која је дата за живот, донела смрт.
11Јер се грех послужи заповешћу, превари ме и уби ме њоме.
12Тако је, дакле, закон свет, а и заповест је света, праведна и добра.
13Добро ми, дакле, донесе смрт? Боже сачувај! Него грех, да би се показао као грех, помоћу доброга донесе ми смрт, да би био грех одвише грешан заповешћу.
14Јер знамо да је закон духован, а ја сам од меса, (те) продан под грех.
15Јер не знам шта чиним; јер не чиним оно што хоћу, него на што мрзим, то чиним.
16А кад оно чиним што нећу, слажем се са законом (и признајем) да је добар.
17Али тада не чиним више ја то, него грех који живи у мени.
18Јер знам да добро не живи у мени, т.ј. у месу моме. Јер хтети, кадар сам, али учинити добро, нисам кадар.
19Јер не чиним добро, што хоћу, него зло, што нећу, то чиним.
20А кад чиним оно што нећу, већ не чиним ја то, него грех који живи у мени.
21Кад, дакле, хоћу добро да учиним, налазим закон да сам кадар само зло учинити.
22Радујем се закону Божјем по унутрашњем човеку,
23али видим други закон у удима својим, који војује против закона ума мога и заробљава ме законом греха који је у удима мојим.
24Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од овога смртнога тела?
25Богу хвала кроз Исуса Христа Господа нашег! Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божјем, а месом закону греховном.