Romans 7
1 Или не знате, браћо - ја говорим онима који знају закон - да закон влада над човеком (само) док је човек жив?
2 Удата жена привезана је законом за мужа (само) док је он жив; а ако ли муж њезин умре, раздреши се од закона мужевљега.
3 (Само) ће се, дакле, док јој је муж жив, звати прељубочиница ако пође за другог човека; а ако јој умре муж, проста је од закона, и није прељубочиница ако пође за другог човека.
4 Тако, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другога, онога који уста из мртвих, да плод доносимо Богу.
5 Јер, кад бесмо у месу, законом распаљене грешне страсти радиле су у удима нашим, и доносили смо плод смрти.
6 А сад смо се опростили закона, јер смо умрли закону којим смо били везани, па (сад) служимо у новоме духу, а не по староме слову.
7 Шта ћемо, дакле, рећи? Је ли закон грех? Божје сачувај! Али сам грех познао само кроз закон. Јер не бих знао за жељу, да закон не каза: "Не зажели!"
8 Грех се послужи заповешћу и створи у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
9 Ја некад живљах без закона; а кад дође заповест, грех оживе,
10 а ја умрех, и нађе се да ми је заповест која је дата за живот, донела смрт.
11 Јер се грех послужи заповешћу, превари ме и уби ме њоме.
12 Тако је, дакле, закон свет, а и заповест је света, праведна и добра.
13 Добро ми, дакле, донесе смрт? Боже сачувај! Него грех, да би се показао као грех, помоћу доброга донесе ми смрт, да би био грех одвише грешан заповешћу.
14 Јер знамо да је закон духован, а ја сам од меса, (те) продан под грех.
15 Јер не знам шта чиним; јер не чиним оно што хоћу, него на што мрзим, то чиним.
16 А кад оно чиним што нећу, слажем се са законом (и признајем) да је добар.
17 Али тада не чиним више ја то, него грех који живи у мени.
18 Јер знам да добро не живи у мени, т.ј. у месу моме. Јер хтети, кадар сам, али учинити добро, нисам кадар.
19 Јер не чиним добро, што хоћу, него зло, што нећу, то чиним.
20 А кад чиним оно што нећу, већ не чиним ја то, него грех који живи у мени.
21 Кад, дакле, хоћу добро да учиним, налазим закон да сам кадар само зло учинити.
22 Радујем се закону Божјем по унутрашњем човеку,
23 али видим други закон у удима својим, који војује против закона ума мога и заробљава ме законом греха који је у удима мојим.
24 Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од овога смртнога тела?
25 Богу хвала кроз Исуса Христа Господа нашег! Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божјем, а месом закону греховном.