1Шта ћемо, дакле, рећи за Аврама, свога телеснога оца?
2Ако се, наиме, Аврам делима оправдао, може се хвалити, али не пред Богом!
3Јер шта каже писмо? "Верова Аврам Богу, и урачуна му се у праведност".
4А ономе који ради, не рачуна се плата по милости, него по дугу.
5А ономе који не ради, али верује у онога који оправдава безбожника, рачуна се вера његова у праведност.
6Као што и Давид назива блаженим човека коме Бог рачуна праведност без дела:
7"Благо онима којима се опростише безакоња и којима се греси прикрише.
8Благо човеку коме Господ не рачуна греха".
9Тиче ли се, дакле, ово блаженство обрезаних или необрезаних? Ми, наиме, говоримо: "Авраму се вера урачуна у праведност".
10Како му се, дакле, урачуна? Кад је био обрезан или кад је био необрезан? Не кад је био обрезан, него кад је био необрезан.
11И знак обрезања добио је као печат праведности стечене вером коју је имао кад је био необрезан, да би био отац свих који верују као необрезани, да се и њима (вера) урачуна у праведност,
12и да би био отац обрезанима, онима који нису само обрезани, него и ходе стопама вере оца нашега Аврама, коју је он имао као необрезан.
13Јер обећање Авраму или семену његову, да ће бити наследник света, не би законом, него праведношћу кроз веру.
14Јер, ако су наследници они који су од закона, онда је вера пропала и нема ништа од обећања:
15јер закон гради гнев, и где нема закона, нема ни преступа.
16Зато "вером", те "по благодати", да обећање остане тврдо свему семену, не само ономе које је од закона, него и ономе које је од вере Аврама, који је отац свима нама,
17као што стоји написано: "Поставио сам те за оца многим народима", пред Богом коме верова, који оживљује мртве и на чију реч постаје оно чега нема.
18Кад није било никакве наде, он с надом верова да ће бити отац многим народима, као што му беше речено: "Тако ће бити семе твоје".
19И не ослаби вером кад погледа на своје већ изнемогло тело - беше му око сто година - и на мртвост Сарине материце.
20И обећање Божје не прими са сумњом и неверовањем, него ојача у вери, даде славу Богу
21и беше тврдо уверен, да је Бог оно што је обећао, кадар и учинити.
22Зато му се и урачуна у праведност.
23Али не стоји написано само њега ради: "урачуна му се",
24него и нас ради, којима ће се (такође) урачунати, који верујемо у онога који је подигао из мртвих Исуса, Господа нашег,
25који је предан за грехе наше и устао за оправдање наше.