1Потом видех, и гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као труба где говори са мном, рече: Попни се амо, и показаћу ти што ће бити за овим.
2Одмах се занех: и гле, престо стајаше на небу, и на престолу сеђаше неко,
3и онај што сеђаше, беше на очи као камен јаспис и сард; и око престола беше дуга, на очи као смарагд.
4И око престола беху двадесет и четири престола, и на престолима (видех) двадесет и четири старешине где седе, обучене у беле хаљине, и имаху златне венце на главама својим.
5И од престола излажаху муње, гласови и громови. И седам буктиња огњених гораху пред престолом; то су седам духова Божјих.
6И пред престолом беше као стаклено море, слично кристалу. И на средини пред престолом и око престола четири жива створења, пуна очију спреда и састраг.
7И прво створење беше као лав, друго створење беше као јунац, треће створење имаше лице као човек, а четврто створење беше као орао кад лети.
8И свако од четири створења имаше по шест крила, наоколо и унутра пуна очију. И без престанка говораху дан и ноћ: Свет, свет, вет је Господ Бог, Свемогући, који беше, који јесте и који ће доћи!
9И кад створења даше славу, част и хвалу ономе што сеђаше на престолу, који живи вечно,
10падоше двадесет и четири старешине пред оним што сеђаше на престолу, поклонише се ономе који живи вечно, метнуше венце своје пред престо и говораху:
11Достојан си, Господе и Боже наш, да примиш славу, част и силу; јер си ти створио све, и по твојој вољи беше и створено је.