1После овога видех другог анђела где силази с неба, с влашћу великом, и земља се засветли од сјаја његова.
2И повика снажним гласом: Паде, паде Вавилон велики и поста стан демонима, тамница свих нечистих духова и тамница свих птица нечистих и мрских;
3јер су од вина њезина страснога блуда пили сви народи, цареви земаљски чинише с њом блуд и трговци земаљски обогатише се од њезина силнога раскоша.
4И чух други глас с неба, који говораше: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине и да не будете кажњени с њоме.
5Јер греси њезини допреше до неба, и Бог се сети њених грешних дела.
6Платите јој као што је и она платила, и подајте јој двапут онолико, по делима њезиним! У чашу у коју је она уточила, уточите јој двапут онолико!
7Колико се прославила и насладила, толико јој подајте мука и жалости! Јер говори у срцу своме: Седим као царица, нисам удовица и жалости нећу видети.
8Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт, жалост и глад, и спалиће се огњем, - јер је јак Господ Бог који јој је судио.
9И плакаће и кукаће за њом цареви земаљски који су с њом чинили блуд и наслађивали се, кад виде дим горења њезина.
10Од страха мука њезиних стајаће издалека и говориће: Јао, јао, граде велики, Вавилоне, граде тврди! У један час дође суд твој!
11И трговци земаљски плакаће и туговаће за њом, што товара њихових нико више не купује,
12товара злата, сребра, драгог камења, бисера, платна, порфире, свиле, скерлета свакога мирисног дрвета, свакојаких судова од слонове кости, свакојаких судова од најскупљег дрвета, меди, гвожђа и мермера,
13и цимета, амома, када, мира, тамјана, вина, уља, белог брашна, пшенице, говеда и оваца, коња и кола, робова и душа човечјих.
14И воће што га је желела душа твоја, отиде од тебе, и све што је сјајно и светло, пропаде ти, и више се не може наћи.
15Који овим трговаху и обогатише се од ње, од страха мука њезиних стајаће издалека, плакаће, кукаће
16и говориће: Јао, јао, граде велики, обучени у платно, порфиру и скерлет, накићени златом, драгим камењем и бисером!
17У један час пропаде толико богатство! И сви крмари, и сви који плове некуда, и лађари, и сви који раде на мору, стајаху издалека
18и викаху кад видеше дим горења њезина: Који је град као овај велики град?
19И бацише прах на главе своје и викаху плачући и кукајући: Јао, јао, граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору, од богатства његова! У један час опусте!
20Весели се над њим, небо, и ви свети, апостоли и пророци, јер вас Бог освети на њему!
21И један снажан анђео узе камен, велик као млински камен, баци га у море и рече: Оваком ће силом бити бачен велики град Вавилон, и неће се више наћи.
22И глас певача уз гитар, гудача, свирача и трубача неће се више чути у теби, и никакви мајстор ни од каква заната неће се више наћи у теби, и глас млина неће се више чути у теби,
23и светлост жишка неће више светлити у теби, и глас младожење и невесте неће се више чути у теби: јер твоји трговци беху великаши земаљски, твојим чарањем преварени бише сви народи,
24и у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи.