1И видех, и гле, јагње стајаше на Сионској гори, и с њим њих 144.000, који имаху име његово и име Оца његова написано на челима својим.
2И чух глас с неба као шуштање вода многих и као јаку грмљавину, и глас што га чух, беше као глас певача који певају уз гитаре своје.
3И певаху нову песму пред престолом, пред четири жива створења и пред старешинама; и нико не могаше научити песме, осим оних 144.000 који су откупљени од земље.
4Ово су који се не опоганише женама; као девојке су. Ово су који иду за Јагњетом куда оно иде. Ови су откупљени од људи као првенци Богу и Јагњету.
5И у устима њиховим не нађе се лаж, без мане су.
6И видех другог анђела где лети посред неба с вечним еванђељем, да га објави онима који живе на земљи, свакоме народу, племену и језику.
7И викаше гласно: Бојте се Бога и подајте му славу, јер дође час суда његова, и поклоните се ономе који је створио небо и земљу, море и изворе водене!
8И дође други анђео и викаше: Паде, паде Вавилон велики, који је вином свога страснога блуда напојио све народе!
9И за њима дође трећи анђео и викаше гласно: Ко се клања звери и слици њезиној, и прима жиг на чело своје или на руку своју,
10и сам ће пити од вина гнева Божјега, које је непомешано уточено у чашу гнева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред светим анђелима и пред Јагњетом.
11И дим мучења њихова дизаће се вечно, и неће имати мира дан и ноћ они који се клањају звери и слици њезиној, и који примају жиг имена њезина.
12Овде је трпљење светих, који држе заповести Божје и веру Исусову.
13И чух глас с неба где говори: Напиши: Благо одсад мртвима који умиру у Господу! Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду с њима.
14И видех, и гле, облак бео, и на облаку сеђаше неко, сличан сину човечјем, са златним венцем на глави и са оштрим српом у руци.
15И други један анђео изиђе из храма и викаше гласно ономе што сеђаше на облаку: Пошљи срп свој и жњи; јер дође време да се жње, јер се осуши жетва земаљска!
16И онај што сеђаше на облаку, баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.
17И други анђео изиђе из храма што је на небу, и имаше и он оштар срп.
18И од жртвеника дође други анђео, који је имао власт над огњем, и повика гласно ономе са оштрим српом и рече: Пошљи свој оштри срп и одрежи грожђе чокота земаљскога, јер сазреше пуца његова!
19И баци анђео срп свој на земљу, обра чокот земаљски и метну у велики тесак гнева Божјега.
20И тесак се изгази изван града, и изиђе крв из теска до узда коњима, хиљаду и шест стотина стадија.