1У оно време дође Јован Крститељ и проповедаше у пустињи јудејској
2и говораше: Покајте се, јер се приближило царство небеско!
3Он је, наиме, тај за кога је пророк Исаија рекао: "Глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове!"
4А он, Јован, имао је хаљину од длаке камиље и појас кожан око бедара својих, а храна његова беху скакавци и дивљи мед.
5Тада излажаше к њему Јерусалим, сва Јудеја и сва околина јорданска,
6и он их кршћаваше у реци Јордану и исповедаху грехе своје.
7А кад виде многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи гујини! Ко вас научи да бежите од гнева који иде?
8Него - родите род достојан покајања!
9И нека вам не пада на ум мисао: имамо оца Аврама! Јер вам кажем: Бог може од овога камења подићи децу Авраму!
10Већ стоји секира дрвећу код корена; па свако дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ се баца.
11Ја вас кршћавам водом, да се покајете; а онај што иде за мном, јачи је од мене, коме нисам достојан обуће понети: тај ће вас крстити Духом светим и огњем.
12Он држи лопату у руци својој, па ће очистити гувно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем који се не може угасити.
13Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану, да га овај крсти.
14Но овај му брањаше и рече: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени?
15А Исус одговори и рече му: Пусти сад! Јер тако треба да учинимо све што је право. Тада га пусти.
16А кад се Исус крстио, изиђе одмах из воде, и, гле, отворише се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и иде на њега.
17И, гле, глас с небеса говораше: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи!