1Јер је царство небеско као човек домаћин који рано ујутру изиђе да најми раднике у виноград свој.
2И кад се погоди с радницима по динар на дан, посла их у виноград свој.
3И изиђе око трећега часа и виде друге где стоје на тргу беспослени,
4па и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и што буде право, даћу вам.
5И они отидоше. И опет изиђе око шестог и деветог часа и учини тако.
6А кад изиђе око једанаестога часа, нађе друге где стоје, и рече им: Што стојите овде вас дан беспослени?
7Рекоше му они: Нико нас не најми. Рече им он: Идите и ви у виноград.
8А увече рече господар од винограда управитељу своме: Дозови раднике и подај им надницу, почевши од последњих до првих.
9И дођоше они који су око једанаестог часа (најмљени), и примише по динар.
10И кад дођоше први, мишљаху да ће више примити; и примше и они по динар.
11А кад примише, викаху на господара
12и рекоше: Ови последњи радили су само један сат, и изједначио си их с нама који смо се читав дан мучили и пекли!
13А он одговори једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти криво. зар се ниси погодио са мном по динар?
14Узми своје па иди! А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15Или зар нисам властан да са својим чиним што хоћу? Или је зар око твоје зло што сам ја добар? -
16Тако ће последњи бити први и први последњи.
17А кад Исус пође горе у Јерусалим, узе дванаесторицу насамо, и на путу им рече.
18Ево идемо горе у Јерусалим, и Син човечји биће предан првосвештеницима и књижевницма, и осудиће га на смрт,
19и предаће га незнабошцима, да му се ругају, да га шибају и разапну, и трећи дан ће устати.
20Тада му приступи мати синова Зеведејевих са својим синовима, паде пред њега и мољаше га за нешто.
21А он јој рече: Шта хоћеш? Рече му она: Реци да ова моја два сина седну један с десне а други с леве стране теби у царству твоме.
22А Исус одговори и рече. Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити? Рекоше му они: Можемо.
23Рече им он: Чашу моју испићете, али седети с десне стране мени и с леве то не дајем ја, него (то припада онима) којима је спремио Отац мој.
24А кад чуше десеторица, расрдише се на два брата.
25А Исус их дозва и рече: Знате да владари народни господаре над њима и великаши чине им насиље.
26Међу вама да не буде тако! Него, који хоће да буде међу вама највећи, нека вам служи,
27и који хоће да буде међу вама први, нека вам буде слуга -
28као што ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да да живот свој у откуп за многе.
29И кад су излазили из Јерихона, пође за њим народ многи.
30И, гле, два слепца сеђаху крај пута, и кад чуше да Исус пролази, повикаше: Смилуј се на нас, Господе, сине Давидов!
31А народ их укори да ућуте. А они још већма повикаше: Смилуј се на нас, Господе, сине Давидов!
32И Исус стаде, дозва их и рече. Шта хоћете да вам учиним?
33Рекоше му они: Господе, да се отворе очи наше!
34И смилова се Исус и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше и пођоше за њим.