1Онога часа приступише ученици Исусу и рекоше: Ко је, дакле, највећи у царству небеском?
2И дозва једно дете, постави га међу њих
3и рече: Заиста, кажем вам: Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.
4Који се, дакле, понизи као дете ово, тај је највећи у царству небеском.
5И ко прими тако једно дете у име моје, мене прима.
6А ко саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси магарећи жрвањ о врат његов и да потоне на пучини морској.
7Тешко свету од саблазни! Јер морају доћи саблазни, али тешко човеку кроз кога долази саблазан! -
8Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је ући у живот кљасту и хрому, него с две руке или с две ноге да те баце у огањ вечни.
9И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.
10Гледајте да не презрете ниједнога од ових малих. Јер вам кажем: Анђели њихови једнако гледају на небесима лице Оца мога небескога.
11Јер Син човечји дође да спасе изгубљено.
12Шта вам се чини? Кад један човек има сто оваца, па зађе једна од њих, - неће ли оставити оних деведесет и девет у планини и поћи да тражи ону што језашла?
13И ако се деси да је нађе, - заиста, кажем вам, радује се њој више него онима деведесет и девет што нису зашле.
14Тако није воља Оца вашега небескога да погине један од ових малих!
15Ако, пак, згреши брат твој, иди и покарај га у четири ока. Ако те послуша, добио си брата свога.
16А ако те не посуша, узми са собом још једнога или двојицу, да се устима два или три сведока утврди свака ствар.
17Ако ли не послуша њих, кажи цркви; а ако не послуша ни цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.
18Заиста, кажем вам: Што год свежете на земљи, биће свезано (и) на небу, и што год раздрешите на земљи, биће раздрешено (и) на небу.
19Још вам кажем: Ако се два од вас сложе на земљи било у чему за што се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.
20Јер где су два или три сабрани у име моје, онде сам ја међу њима.
21Тада приступи Петар и рече му: Господе, колико пута ако ми згреши брат мој, да му опростим? До седам пута?
22Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам.
23Зато је царство небеско као цар који намисли да се прорачуна са слугама својим.
24И кад се поче рачунати, доведоше му једнога његова дужника од десет хиљада таланата.
25И како није могао да плати, заповеди господар да га продаду, и жену његову, и децу, и све што је имао, и да му се плати.
26Онда слуга тај паде пред њега и рече: Причекај ме, и све ћу ти платити!
27А господар се смилова на слугу тога, пусти га и дуг му опрости.
28А кад слуга тај изиђе, нађе једнога од својих другара који му је дуговао сто динара, и ухвати га и стаде га давити и говорити: Плати што си дужан!
29Онда другар његов паде пред њега и стаде га молити: Причекај ме, и платићу ти!
30Но он не хтеде, него отиде и баци га у тамницу док не плати дуг.
31А кад другари његови видеше тај догађај, жао им би врло, и отидоше и казаше господару своме сав догађај.
32Тада га господар његов дозва и рече му: Зли слуго, сав овај дуг опростих теби, јер си ме молио.
33Зар се ниси требао и ти смиловати на свога другара, као што сам се ја на тебе смиловао?
34И разгневи се господра његов и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
35Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату своме од срца својих.