1Тада приступише Исусу фарисеји и књижевници из Јерусалима и рекоше:
2Зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не перу руку својих кад једу!
3А он одговори и рече им: А што ви преступате заповест Божју за предање своје?
4Јер Бог је рекао: "Поштуј оца и матер", и: "Који ружи оца или матер, смрћу да умре":
5А ви кажете: Ко оцу или матери каже: Дар је чиме бих ти ја могао помоћи - тај не мора поштовати оца свога или матер своју.
6И укидосте закон Божји за предање своје!
7Претворице, добро је пророковао за вас Исаија:
8"Овај ме народ поштује уснама али је срце њихово далеко од мене;
9узалуд ме поштују, кад уче заповестима људским".
10И дозва народ и рече им: Чујте и размејте!
11Не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека.
12Тада приступише ученици и рекоше му: Знаш ли да се фрисеји, кад чуше ову реч, саблазнише?
13А он одговори и рече: Сваки сад који није усадио отац мој небески, искорениће се.
14Оставите их: слепи су вођи слепима. А кад слепац слепца води, оба ће пасти у јаму.
15А Петар му рече: Растумачи нам ту причу!
16А он рече: зар сте и ви још увек наразумни?
17Зар не видите да све што улази у уста, у трбух иде и избацује се напоље?
18А што излази из уста, из срца излази, и то погани човека.
19Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле.
20То је оно што погани човека, а јести неопраним рукама не погани човека.
21И отиде Исус оданде и оде у крајеве тирске и сидонске.
22И, гле, жена Хананејка из оних крајева изиђе и повика: Смилуј се на мене, Господе, сине Давидов! Кћер моју зло мучи демон!
23А он јој не одговори ни речи. И приступише ученици његови и мољаху га: Отпусти је, јер виче за нама!
24А он одговори и рече: Нисам послан до само изгубљеним овцама дома Израиљева.
25А она дође, паде пред њега и рече: Господе, помози ми!
26А он одгоори и рече: Није право узети хлеб од деце и бацити га псима.
27А она рече: Да, Господе; али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28Тада Исус одговори и рече јој: О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од часа тога.
29И отиде Исус оданде и дође на Галилејско море, попе се на гору и седе онде.
30И приступи му силан народ који је са собом имао хромих, кљастих, слепих, немих и многих других, и положише их к ногама његовим. И излечи их,
31тако да се народ дивио кад је видео неме где говоре, кљасте здраве, хроме где иду и слепе где гледају. И прославише Бога Израиљева.
32А Исус дозва ученике своје и рече: Жао ми је народа што су већ три дана код мене и немају шта да једу; а нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.
33А ученици му рекоше: Откуда нам у пустињи толико хлеба да нахранимо толики народ?
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и нешто рибица.
35Тада заповеди народу да се пруже по земљи.
36И узе оних седам хлебова и рибу, захвали Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу.
37И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече, седам пуних котарица.
38А оних што су јели, било је четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39И отпусти народ, уђе у чамац и дође у околину магаданску.