1Ово сам вам казао, да се не саблазните.
2Истераће вас из синагоге; а доћи ће и час кад ће сваки који вас убије, мислити да Богу чини службу.
3Ово ће чинити, јер нису познали ни Оца ни мене.
4А ово сам вам казао, да би се, кад дође време томе, сетили тога да сам вам ја то казао. Испрва вам ово нисам казао, јер сам био с вама.
5А сад идем к ономе који ме је послао, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?
6Него, што сам вам ово казао, жалости се напунило срце ваше.
7Али вам ја истину говорим: Добро је за вас да ја одем. Јер ако не одем, помоћник неће доћи к вама. А ако одем, послаћу га к вама.
8И кад он дође, доказаће свет да има греха, праведности и суда.
9Греха, што не верују у мене;
10праведности, што идем к Оцу и више ме нећете видети;
11суда, што је владар овога света (већ) осуђен.
12Још вам много имам казати, али сад не можете носити.
13А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити што чује, и јавиће вам што ће доћи.
14Он ће ме прославити, јер ће од мојега узети и јавити вам.
15Све што има Отац, моје је. Зато сам рекао да ће од мојега узети и јавити вам.
16Још мало, и више ме нећете видети; и опет мало, па ћете ме (опет) видети.
17А неки од ученика његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме (опет) видети? и: Ја идем к Оцу?
18Говораху, дакле: Шта је то што каже: Мало? Не знамо шта говори.
19А Исус разуме да су хтели да га запитају, па им рече: За то ли се запитујете међу собом што рекох: Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме (опет) видети?
20Заиста, заиста, кажем вам: Ви ћете плакати и туговати, а свет ће се радовати. Ви ћете бити жалосни, али ће се ваша жалост окренути на радост.
21Жена, кад рађа, жалосна је, јер је дошао час њезин. Али кад роди дете, више не мисли на муку - од радости што се родио човек на свет.
22Тако сте и ви сад жалосни; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости нико неће узети од вас.
23У онај дан нећете ме питати ни за што. Заиста, заиста, кажем вам: Што узиштете у оца, даће вам, у име моје.
24Досада не искасте ништа у име моје: иштите, и примићете, да радост ваша буде потпуна.
25Ово сам вам говорио у сликама. Доћи ће час кад вам више нећу говорити у сликама, него ћу вам отворено говорити о Оцу.
26У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас.
27Јер вас сам Отац љуби, зато што сте ви љубили мене и веровали сте да сам ја од Оца изишао.
28Изишао сам од Оца и дошао сам на свет; опет остављам свет и идем к Оцу.
29А ученици његови рекоше: Ето, сад говориш отворено и не употребљаваш никакве слике.
30Сад знамо да све знаш и не треба ти да те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.
31А Исус им одговори: Сад верујете?
32Ево иде час, и већ је дошао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене сама оставите. Али нисам сам, јер је Отац са мном.
33Ово сам вам казао, да би у мени мир имали. У свету имате невољу; али се не бојте, јер сам ја надвладао свет.