1Откуда ратови и откуда борбе међу вама? Не отуда ли: од сласти ваших, које се боре у удима вашим?
2Желите, и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете. Немате, јер не иштете;
3иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим потрошите.
4Прељубочинци! Не знате ли да је пријатељство овога света непријатељство Богу? Ко хоће свету пријатељ да буде, постаје непријатељ Божји.
5Или мислите да писмо узалуд говори "Са завишћу тежи за духом што га је уселио у нас"?
6Али даје и већу благодат. Зато говори: "Бог се поноситима супроти, а понизнима даје благодат".
7Покорите се, дакле, Богу, а противите се ђаволу, и побећи ће од вас.
8Приближите се Богу, и он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, и осветите срца, ви непостојани!
9Трпите, тугујте, плачите! Смех ваш нека се претвори у жалост, и радост у тугу.
10Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
11Не опадајте један другога, браћо! Ко опада брата или суди брату своме, опада закон и суди закону. А ако судиш закону, онда ниси творац закона, него судија.
12А само је један законодавац и судија, онај који може спасти и погубити. А ти ко си што судиш ближњему?
13Де сад ви који говорите: "Данас или сутра поћи ћемо у тај и тај град, бићемо, онде годину дана, трговаћемо и добијаћемо" -
14ви који не знате шта ће бити сутра! Јер шта је ваш живот? Ви сте дим који се замало покаже и онда га нестане.
15Место да говорите: "Ако Господ хоће, живећемо и учинићемо ово или оно".
16А овако се хвалите и размећете. Свака је така хвала зла.
17Ко, дакле, зна добро чинити и не чини, грех му је.