1Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у диаспори.
2За саму радост сматрајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3јер знате да кушање ваше вере гради трпљење.
4А трпљење нека има савршено дело, да будете савршени и без мане и без икаква недостатка.
5Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште у Бога који свакоме даје просто и не кори, и даће му се.
6Али нека иште с вером, без икакве сумње, јер који сумња, он је као морски вал који ветар подиже и тера га овамо онамо.
7Таки човек нека не мисли да ће добити што од Господа,
8(кад је) човек са две душе, непостојан на свима својим путевима.
9Нека се хвали сиромашни брат својом висином,
10а богати својим понижењем, јер ће проћи као цвет травни.
11јер сунце сину с врућином и осуши траву, цвет њезин отпаде, и лепота лица њезина пропаде. Тако ће и богати увенути на својим путевима.
12Благо човеку који претрпи напаст, јер ће, пошто се показао ваљан, примити венац живота, који је Бог обећао онима који га љубе.
13Ниједан, кад се куша, да не говори: Бог ме куша. Јер се Бог не може злом кушати, и он не куша никога.
14Него свакога куша његова жеља која га вуче и мами;
15тада жеља зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.
16Не варајте се, мила браћо моја!
17Сваки добри дар и сваки савршени поклон долази од горе, од Оца светлости, у кога нема промене, ни помрачења због промене.
18Драговољно нас је родио речју истине, да будемо нека првина од његових створења.
19Знајте, браћо моја мила: Нека буде сваки човек брз чути, спор говорити, спор љутити се.
20Јер љутња човечја не доноси праведности Божје.
21Зато одбаците сву нечистоту злоће и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23Јер, ако ко (само) слуша реч, а не твори је, он је као човек који гледа своје природно лице у огледалу.
24Погледао се, наиме, па отишао, и одмах је заборавио какав је био.
25Али који погледа у савршени закон слободе и остане у њему, и (тако) не буде заборавни слушач, него творац дела, тај ће бити блажен у делу своме.
26Ако који мисли да је побожан, и не зауздава језика свога, него вара срце своје, његова је побожност узалуд.
27Чиста и неопогањена побожност пред Богом Оцем ово је: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама и држати себе неопогањена од света.