Ephesians 4
1 Молим вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да се владате као што доликује звању којим сте позвани,
2 са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљљењем, трпећи један другога у љубави,
3 старајући се да одржите јединство духа свезом мира
4 једно тело и један Дух, као што сте и позвани у једној нади звања свога;
5 један Господ, једна вера, једно крштење;
6 један Бог и Отац свих, који је над свима и кроза све и у свима.
7 А свакоме се од нас даде онолико благодати колико му је Христос дарова.
8 Зато каже: "Попе се на висину и зароби робље, даде даре људима".
9 А "попе се" шта је осим да и сиђе у доње делове земље?
10 Он који сиђе, то је онај који се и попе више свих небеса, да све испуни.
11 И тако "даде" апостоле, пророке, еванђелисте, пастире и учитеље,
12 да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христова,
13 док сви не дођемо до јединства у вери и у познању Сина Божјег, до човека зрела, до мере доба за пунину Христову,
14 да не будемо више деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке преваром људском, лукавстовм, ради завођења у заблуду,
15 него да говоримо истину и да у љубави у свему растемо у њега који је глава: Христос.
16 Јер, кад је све тело њиме састављено и склопљено, и кад сваки зглавак врши своју службу, радећи према мери сваког појединог, онда то чини да тело расте и да се зида у љубави.
17 Ово, дакле, говорим и заклињем вас у Господу: Не живите више као што живе незнабошци у празности ума свога.
18 Њихове су мисли тамом покривене, далеко су од живота Божјега, због незнања које је у њима, због окамењења срца својих.
19 Јер су постали тупи и предадоше се уживањима, да чине сваку нечистоту у неситости.
20 А ви нисте тако научили Христа;
21 јер сте чули за њега и поучени сте у њему онако како је истина у Исусу:
22 да после свога ранијег живљења морате скинути старога човека, који пропада у жељама преварљивим,
23 да се морате обновити духом ума свога
24 и обући у новога човека, који је по Богу створен, с правом праведношћу и светошћу.
25 Зато одбаците лаж и говорите истину, сваки са својим ближњим; јер смо уди један другоме.
26 Кад се гневите, не грешите! Сунце да не зађе у гневу вашему,
27 и не дајите места ђаволу.
28 Који је крао, више да не краде, него да ради и својим рукама да зарађује, да би могао давати потребноме.
29 Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра, где је потребна и корисна, да донесе благослов онима који слушају.
30 И не ожалошћавајте светога Духа Божјег, којим сте запечаћени за дан избављења.
31 Свака горчина, љутина, гнев, вика и хула, нека је далеко од вас са сваком злоћом.
32 А будите један другоме добри, милостиви, праштајте један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.