1Старешина Гају љубазноме, кога ја заиста љубим.
2Љубазни, желим да ти у свему буде добро и да будеш здрав, као што је твојој души добро.
3Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти по истини живиш.
4Немам веће радости од ове, да чујем да моја деца по истини живе.
5Љубазни, верно радиш у свему што чиниш браћи, и то страној.
6Ови посведочише твоју љубав пред црквом, и добро ћеш учинити ако их опремиш као што се пристоји пред Богом.
7Јер имена (Исусова) ради изиђоше, и не примају ништа од незнабожаца.
8Ми смо, дакле, дужни помагати такове, да будемо помагачи истини.
9Писао сам нешто цркви, али Диотреф, који жели да буде први међу њима, не прима нас.
10Зато ћу му, кад дођем, споменути његова дела што их твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима и забрањује онима који би хтели (да их примају), и гони их из цркве.
11Љубазни, не угледај се на зло, него на добро. Који добро чини, од Бога је; који зло чини, није видео Бога.
12Димитрија су сви хвалили, па и сама истина; а и ми га хвалимо, и ти знаш: сведочанство је наше истинито.
13Много бих ти имао писати, али нећу мастилом и пером да ти пишем.
14Него се надам да ћу те скоро видети, и онда ћемо наустице говорити. [1:15] Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздарви пријатеље поименце.