1Павле, апостол Христа Исуса по вољи Божјој, да проповеда обећани живот у Христу Исусу,
2Тимотеју, миломе сину: благодат, милост и мир (ти) од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашега!
3Сећајући те се без престанка у молитвама својим ноћ и дан, захваљујем Богу, коме од прародитеља (својих) служим с чистом свешћу.
4Сећам се суза твојих и желим да те видим, да се испуним радошћу,
5јер се сећам твоје нелицемрне вере, која се прво усели у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију, а уверен сам да је и у теби.
6Зато ти напомињем: распири дар Божји који је у теби како сам меттуо руке своје на тебе!
7Јер нам Бог не даде духа страха, него силе, љубави и разборитости.
8Не стиди се, дакле, сведочанства за Господа нашег, ни мене, сужња његова, него пострадај са мном за еванђеље, по сили Бога,
9који нас је спасао и призвао звањем светим, не по делима нашим, него по својој одлуци и благодати која нам је у Христу Исусу дана пре вечних времена,
10а сад се показа у доласку Спаситеља нашег Христа Исуса, који је уништио смрт и обасјао живот и нераспадљивост еванђељем,
11за које сам ја постављен као проповедник, апостол и учитељ!
12зато и патим ово, али се не стидим; јер знам у кога сам се уздао, и уверен сам да је кадар мени поверено благо сачувати до онога дана!
13За пример здраве науке узми то што си чуо од мене (и тако остани) у вери и љубави коју имамо у Христу Исусу.
14Лепо, поверено (ти) благо сачувај Духом светим који живи у нама.
15То знаш да су се у Азији сви одвратили од мене, међу којима је Фигел и Ермоген.
16А Онисифорову дому да да Господ милост (своју), јер ме је много пута утешио и окова мојих није се стидео,
17него ме је, кад је дошао у Рим, вредно тражио и нашао:
18па нека му Господ да да нађе милост у Господа у онај дан! И шта је све у Ефесу учинио, ти знаш најбоље.