1Најпосле, браћо, молите се Богу за нас, да се реч Господња шири и слави као и код вас,
2и да се избавимо од наопаких и злих људи; јер вера није свију.
3Но Господ је веран; он ће вас утврдити и сачувати од зла.
4А уздамо се у Господу у вас, да оно што вам заповедамо, чините и чинићете.
5А Господ да управи срца ваша на љубав Божју и на стрпљивост Христову.
6Заповедамо вам, пак, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа, да се одвојите од сваког брата који живи неуредно, а не по науци коју сте примили од нас.
7Јер сами знате како се треба угледати на нас; јер нисмо неуредно живели међу вама,
8нити смо бадава јели хлеб у кога, него смо с трудом и муком ноћ и дан радили, да не будемо на терет никоме од вас.
9Не као да немамо права на то, него да себе дамо вама за пример, да будете као и ми.
10Јер смо вам ово заповедили кад смо били код вас. Ко неће да ради, да и не једе.
11Јер чујемо да неки неуредно живе међу вама, не раде ништа, него беспосличе.
12Таковима заповедамо и опомињемо их у Господу Исусу Христу, да, мирно радећи, свој хлеб једу.
13Вама, пак, браћо, да не дотужи добро чинити.
14А ко не послуша речи наше у (овој) посланици, тога назначите и не мешајте се с њим, да се посрами.
15Али га не држите за непријатеља, него га светујте као брата.
16А он, Господ мира, да вам свагда да мир на сваки начин. Господ са свима вама!
17Поздрав је мојом руком, Павловом. То је знак у свакој посланици; тако пишем.
18Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама!