1Ево вам, љубазни, пишем већ другу посланицу, у којој опомињањем будим ваш чисти разум,
2да се сећате речи које су напред казали свети пророци, и заповести Господа и Спаситеља, коју су вам предали ваши апостоли.
3Ово знајте најпре, да ће у последње дане доћи ругачи с ругањем, који ће живети по својим жељама
4и говорити: "Где је обећање његова доласка? Јер откако оци помреше, све стоји тако - од почетка створења".
5Хотимице, наиме, неће да знају да одавно беху небо и земља, која је речју Божјом постала из воде и од воде,
6од којих тадашњи свет, потопљен водом, пропаде.
7А садашње небо и земља задржани су том истом речју за огањ и чувају се за дан суда и пропасти безбожних људи.
8Али ово једно да вам не буде непознато, мили моји, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан.
9Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него вас трпи, јер неће да ко пропадне, него сви да се покају.
10Али ће доћи дан Господњи као лупеж; тада ће небо с хуком проћи, а елементи ће се од ватре расапсти, и земља и дела на њој изгореће.
11Кад ће се све ово тако распасти, какви морате бити у светом животу и побожности ви
12који жељно очекујете долазак Божјега дана, када ће се небо од огња распасти и елементи од ватре растопити.
13Али чекамо, по његову обећању, ново небо и нову земљу, где праведност живи.
14Зато, мили моји, кад ово чекате, старајте се да вас он нађе чисте и праве у миру,
15и трпљење Господа нашега држите за спасење, као што вам је и наш драги брат Павле, по даној му мудрости, писао,
16а тако је и у свима посланицама, где у њима о томе говори. У њима има ствари које је тешко разумети и које ненаучени и неутврђени - као и остала писма - изврћу на своју пропаст.
17Ви, дакле, љубазни, кад знате напред, чувајте се да вас превара безаконика не повуче са собом и не испаднете из своје тврђе;
18него напредујте у благодати и познању Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа. Њему слава и сад и кад дође вечност!