1Зато не могосмо више трпети, него одлучисмо да останемо у Атини сами,
2и посласмо Тимотеја, брата свога и слугу Божјега у еванђељу о Христу, да вас утврди и утеши у вери вашој,
3да се нико не пољуља у невољама овим. Јер сами знате да смо нато одређени.
4Јер још кад смо код вас били, казасмо вам напред да ћемо имати невоља; па тако, као што знате, и би.
5Зато ја, не могући више трпети, и послах, да сазнам веру вашу, да вас како не искуша кушач и тако пропадне труд наш.
6Но сад дође Тимотеј од вас к нама и донесе нам добру вест о вашој вери и љубави, и да свагда имате добар спомен о нама и желите да нас (опет) видите, као и ми вас.
7Зато се, браћо, утешисмо вама у свој нужди и невољи својој вашом вером.
8Јер сад смо живи кад ви стојите тврдо у Господу.
9Какву хвалу можемо дати Богу за вас, и за сву радост којом се због вас радујемо пред Богом својим?
10Ноћ и дан му се најтоплије молимо да вас опет видимо и да испунимо недостатак вере ваше.
11А он, Бог и Отац наш, и Господ наш Исус да управи пут наш к вама!
12А вас Господ да начини богатима и пребогатима у љубави међу собом и к свима, као што и ми љубисмо вас;
13да утврди ваша срца (да буду) без кривице у светости пред Богом и Оцем нашим о доласку Господа нашег Исуса са свима светима његовим!